Prava crna vekna dobija se od brašna tipa 1100 u čiji sastav ulazi celo zrno pšenice, što proizvodu daje tamniju boju, ali takvo brašno naši mlinovi ne prave, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.
"Pravog crnog hleba u Srbiji nema”, tvrde za "Potrošač” u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede. Iako potrošači svakodnevno na rafovima trgovinskih lanaca biraju crnu veknu verujući da tako kupuju zdraviju namirnicu, inspekcije kažu da je uglavnom reč o obojenim veknama.
"To je naš zaključak i to je pokazala poslednja velika kontrola kvaliteta hleba, čije smo rezultate objavili u januaru. U Pravilniku o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa piše da je crni hleb onaj koji se pravi od brašna tipa 1100", objašnjavaju u Generalnom inspektoratu, dodajući da naši mlinovi to brašno gotovo i da ne proizvode jer ga proizvođači i ne traže.
To brašno se, kažu stručnjaci, dobija intenzivnijim mlevenjem celog pšeničnog zrna i tako u njegov sastav ulaze i periferni delovi zrna pšenice, poput omotača, što pravom crnom hlebu daje tamniju boju.
"Zato pravog crnog hleba kod nas nema, a u ponudi su samo specijalne vrste, koje se boje dozvoljenim prirodnim supstancama, poput sladnog brašna, a mogu se dodati i ovseno ili sojino brašno. Sve to je dozvoljeno stavljati u hleb i ovi dodaci između ostalog menjaju boju hleba. Bitno je naglasiti da nije dozvoljeno dodavati boje", kaže Nenad Vujović, načelnik poljoprivredne inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede.
Iz ovog ministarstva dodaju da pekari ovo brašno ne traže jer su se potrošači opredelili da crni hleb zamene belim ili specijalnim vrstama. Osim toga, i proizvođači su odustajali zbog manjeg profita.
Kako da otkrijete prevaru
Vujović savetuje potrošačima da, zbog toga, uvek obrate pažnju na deklaraciju, na naziv vekne, proizvođača i gramažu.
"Jer ukoliko piše crni hleb, a nije proizveden od brašna 1100, reč je o obmani potrošača", kažu inspektori.
Svaki kupac prevaru može da otkrije jednostavnim eksperimentom - stave u vodu jedno veće parče sredine crnog hleba i ako voda potamni, a hleb pobeli, znaće o čemu je reč. Crni hleb, osim toga, ima blag miris mekinja, manju zapreminu, sredinu koja ima grublje pore.
Ovakvi zaključci inspekcija uvek isprovociraju reakcije pekara koji tvrde da je reč o zastarelim propisima koje valja menjati i da bi trebalo ponovo definisati šta je to zapravo crni hleb.
U Uniji pekara Srbije kažu da brašna tipa 1100 ima, ali u veoma malim količinama. "Malobrojni mlinovi melju celo zrno pšenice i tako prave brašno tipa 1100. Ali, to je neisplativo jer mali broj potrošača zaista i hoće da kupi pravi crni hleb. Zato većina mlinova i pekara nema računicu da ga proizvede", kaže Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.
Da su potrošači zbunjeni potvrđuju i u Ministarstvu poljoprivrede. "Zabunu među potrošače unose specijalne vrste hlebova koje imaju tamniju boju i tako podsećaju na crni hleb, ali i neodgovorni proizvođači koji neadekvatnim deklarisanjem zbunjuju kupce", kažu u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede.
Zato, ističu, specijalne, odnosno obojene vrste hleba ne smeju da imaju natpis "crni". U prodajnim objektima većine trgovinskih lanaca ipak se prodaju vekne koje se deklarišu kao crne.
"To je trgovački natpis, a pored njega uvek mora da stoji i naziv iz pravilnika, kako bi potrošači znali šta kupuju", ističu u Ministarstvu poljoprivrede.
"Jer ukoliko piše crni hleb, a nije proizveden od brašna 1100, reč je o obmani potrošača", kažu inspektori.
Svaki kupac prevaru može da otkrije jednostavnim eksperimentom - stave u vodu jedno veće parče sredine crnog hleba i ako voda potamni, a hleb pobeli, znaće o čemu je reč. Crni hleb, osim toga, ima blag miris mekinja, manju zapreminu, sredinu koja ima grublje pore.
Ovakvi zaključci inspekcija uvek isprovociraju reakcije pekara koji tvrde da je reč o zastarelim propisima koje valja menjati i da bi trebalo ponovo definisati šta je to zapravo crni hleb.
U Uniji pekara Srbije kažu da brašna tipa 1100 ima, ali u veoma malim količinama. "Malobrojni mlinovi melju celo zrno pšenice i tako prave brašno tipa 1100. Ali, to je neisplativo jer mali broj potrošača zaista i hoće da kupi pravi crni hleb. Zato većina mlinova i pekara nema računicu da ga proizvede", kaže Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.
Da su potrošači zbunjeni potvrđuju i u Ministarstvu poljoprivrede. "Zabunu među potrošače unose specijalne vrste hlebova koje imaju tamniju boju i tako podsećaju na crni hleb, ali i neodgovorni proizvođači koji neadekvatnim deklarisanjem zbunjuju kupce", kažu u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede.
Zato, ističu, specijalne, odnosno obojene vrste hleba ne smeju da imaju natpis "crni". U prodajnim objektima većine trgovinskih lanaca ipak se prodaju vekne koje se deklarišu kao crne.
"To je trgovački natpis, a pored njega uvek mora da stoji i naziv iz pravilnika, kako bi potrošači znali šta kupuju", ističu u Ministarstvu poljoprivrede.
Gde može da se kupi pravi crni hleb
Hleb deklarisan kao crni može se pronaći i u beogradskim "Rogenart” pekarama. Reč je proizvodu koji, kažu, sadrži minimum 50 odsto čistog ražanog brašna i peče se na poseban način.
"Pravimo hleb potpuno identičan onome koji može da se kupi u Austriji i Nemačkoj. Zato u proizvodnji koristimo brašno koje uvozimo iz Austrije, a dodajemo testo koje se prirodno kiseli. U našim crnim hlebovima nema veštačkih dodataka ili boja, već se crna boja dobija dugotrajnim i posebnim načinom pečenjem u etažnim pećima", objašnjava Dragan Vraneš, direktor pekara "Rogenart", ali dodaje da visoke cene uvoznih sirovina u velikoj meri utiču na cenu finalnog proizvoda.
Na našem tržištu godinu dana se nalazi i "tonus", hleb bez brašna.
U kompaniji "Trivit” iz Bečeja, proizvođaču ovakve vekne, rekli su tada da je reč o osnovnoj životnoj namirnici koja je napravljena od celih proklijalih zrna pšenice, koja se osim kod nas proizvodi u Rusiji i Nemačkoj. Patentiran je u Rusiji, a licencu strogo kontroliše moskovska firma "Akadem produkt", kaže proizvođač.
"Sadržaj hranljivih vlakana u 'tonusu' je 22 odsto, što je deset puta više od procenta vlakana u hlebu široke potrošnje. Obiluje i magnezijumom, cinkom, selenom, gvožđem, bakrom, vitaminima grupe Be", objasnili su u "Trivitu".
Nutricionisti su saglasni da takav sastav vekne pogoduje organizmu.
"Biljna vlakna potiču baš iz proklijalih zrna pšenica i snižavaju holesterol i nivo šećera u krvi, a dobra su i za debelo crevo budući da imaju veliku moć upijanja pa se pomoću njih organizam lakše oslobađa naslaga štetnih materija", objašnjava Ana Todorović, nutricionista Doma zdravlja "Savski venac".
"Pravimo hleb potpuno identičan onome koji može da se kupi u Austriji i Nemačkoj. Zato u proizvodnji koristimo brašno koje uvozimo iz Austrije, a dodajemo testo koje se prirodno kiseli. U našim crnim hlebovima nema veštačkih dodataka ili boja, već se crna boja dobija dugotrajnim i posebnim načinom pečenjem u etažnim pećima", objašnjava Dragan Vraneš, direktor pekara "Rogenart", ali dodaje da visoke cene uvoznih sirovina u velikoj meri utiču na cenu finalnog proizvoda.
Na našem tržištu godinu dana se nalazi i "tonus", hleb bez brašna.
U kompaniji "Trivit” iz Bečeja, proizvođaču ovakve vekne, rekli su tada da je reč o osnovnoj životnoj namirnici koja je napravljena od celih proklijalih zrna pšenice, koja se osim kod nas proizvodi u Rusiji i Nemačkoj. Patentiran je u Rusiji, a licencu strogo kontroliše moskovska firma "Akadem produkt", kaže proizvođač.
"Sadržaj hranljivih vlakana u 'tonusu' je 22 odsto, što je deset puta više od procenta vlakana u hlebu široke potrošnje. Obiluje i magnezijumom, cinkom, selenom, gvožđem, bakrom, vitaminima grupe Be", objasnili su u "Trivitu".
Nutricionisti su saglasni da takav sastav vekne pogoduje organizmu.
"Biljna vlakna potiču baš iz proklijalih zrna pšenica i snižavaju holesterol i nivo šećera u krvi, a dobra su i za debelo crevo budući da imaju veliku moć upijanja pa se pomoću njih organizam lakše oslobađa naslaga štetnih materija", objašnjava Ana Todorović, nutricionista Doma zdravlja "Savski venac".
Nema vekne od 600 grama
Mnogi sugrađani od prodavaca u pekarama i dalje traže kilogram hleba, dok oni koji misle da su bolje informisani veruju da kupuju veknu najtraženijeg pekarskog proizvoda koja teži 600 grama.
U Uniji pekara Srbije objašnjavaju da već gotovo četiri godine u srpskoj pekarskoj industriji nema hleba te težine i da je vekna od 500 grama postala standardna.
"Pekari su bili nezadovoljni cenom hleba i godinama su tražili poskupljenje. Ali kako ne bismo drastično povećali cene, sa nadležnim ministarstvom dogovorili smo se da je bolje smanjiti masu vekne", rekli su u Uniji dodavši da je srpski hleb i dalje jedan od najvećih u regionu jer je, na primer, u Bugarskoj i Grčkoj vekna hleba već godinama teška 300 grama.
Izvor: Mondo
U Uniji pekara Srbije objašnjavaju da već gotovo četiri godine u srpskoj pekarskoj industriji nema hleba te težine i da je vekna od 500 grama postala standardna.
"Pekari su bili nezadovoljni cenom hleba i godinama su tražili poskupljenje. Ali kako ne bismo drastično povećali cene, sa nadležnim ministarstvom dogovorili smo se da je bolje smanjiti masu vekne", rekli su u Uniji dodavši da je srpski hleb i dalje jedan od najvećih u regionu jer je, na primer, u Bugarskoj i Grčkoj vekna hleba već godinama teška 300 grama.
Izvor: Mondo
Nema komentara:
Objavi komentar