Grad uzrokuje brže starenje mozga

Više od polovine svetske populacije živi u gradu. Međutim, prema mišljenju zvaničnika iz Svetske zdravstvene organizacije, život u gradu donosi veći nivo stresa i utiče negativno na mozak, izveštava Si-En-En.

Izgleda da problem leži u “pažnji”, ili, bolje rečeno, u nedostatku pažnje. Uz toliko stvari koje odvlače pažnju stanovnika grada, od blještavih neonskih reklama do slušanja tuđeg telefonskog razgovora u prevozu, osoba počinje da razvija nešto što se može nazvati “kontrolisanom percepcijom”.

To konstantno primanje i odbacivanje stvari koje stimulišu naših čula može biti mentalno iscrpljujuće.

Prema nedavno urađenom istraživanju na Univerzitetu u Mičigenu, sam život u urbanoj sredini otežava držanje mnogobrojnih stvari “u memoriji”.

Istraživači su podelili studente u dve grupe. Jedna grupa provela je dan u mirnom predgrađu, a druga grupa u gradskoj gužvi. Nakon toga obe grupe su radile testove. Rezultati su pokazali niži nivo pažnje kod grupe iz grada.

Za mnoge ovo neće predstavljati iznenađenje, a postoji i relativno lako rešenje.

Nedavne studije pokazale su da i samo pogled na zelene površine može poboljšati rad mozga.

Samo nekoliko minuta dnevno provedenih u parku pruža dovoljno vremena da se smanji napor prilikom učenja, kao i mentalna iscrpljenost.

Izvor: Blic

Pravog crnog hleba nema u Srbiji?

Prava crna vekna dobija se od brašna tipa 1100 u čiji sastav ulazi celo zrno pšenice, što proizvodu daje tamniju boju, ali takvo brašno naši mlinovi ne prave, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

"Pravog crnog hleba u Srbiji nema”, tvrde za "Potrošač” u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede. Iako potrošači svakodnevno na rafovima trgovinskih lanaca biraju crnu veknu verujući da tako kupuju zdraviju namirnicu, inspekcije kažu da je uglavnom reč o obojenim veknama.

"To je naš zaključak i to je pokazala poslednja velika kontrola kvaliteta hleba, čije smo rezultate objavili u januaru. U Pravilniku o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa piše da je crni hleb onaj koji se pravi od brašna tipa 1100", objašnjavaju u Generalnom inspektoratu, dodajući da naši mlinovi to brašno gotovo i da ne proizvode jer ga proizvođači i ne traže.

To brašno se, kažu stručnjaci, dobija intenzivnijim mlevenjem celog pšeničnog zrna i tako u njegov sastav ulaze i periferni delovi zrna pšenice, poput omotača, što pravom crnom hlebu daje tamniju boju.

"Zato pravog crnog hleba kod nas nema, a u ponudi su samo specijalne vrste, koje se boje dozvoljenim prirodnim supstancama, poput sladnog brašna, a mogu se dodati i ovseno ili sojino brašno. Sve to je dozvoljeno stavljati u hleb i ovi dodaci između ostalog menjaju boju hleba. Bitno je naglasiti da nije dozvoljeno dodavati boje", kaže Nenad Vujović, načelnik poljoprivredne inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede.

Iz ovog ministarstva dodaju da pekari ovo brašno ne traže jer su se potrošači opredelili da crni hleb zamene belim ili specijalnim vrstama. Osim toga, i proizvođači su odustajali zbog manjeg profita.

Kako da otkrijete prevaru

Vujović savetuje potrošačima da, zbog toga, uvek obrate pažnju na deklaraciju, na naziv vekne, proizvođača i gramažu.

"Jer ukoliko piše crni hleb, a nije proizveden od brašna 1100, reč je o obmani potrošača", kažu inspektori.

Zakon o zabrani pušenja

Predah uz kafu i cigaretu posle obilaska brojnih prodavnica u tržnim centrima od 11. novembra više neće biti moguć. Tog datuma u potpunosti stupa na snagu zabrana pušenja. Pušačima koji se ove odredbe ne budu pridržavali inspekcija će na licu mesta pisati kaznu od 5.000 dinara, dok će upravnik tog tržnog centra biti kažnjen sa 30.000 do 50.000 dinara.

Vlasnik ugostiteljskog objekta većeg od 80 kvadrata može da odredi posebnu prostoriju za pušače

Naime, od 11. novembra pušači će biti proterani iz radnog prostora, obrazovnih i kulturnih ustanova, sportskih i tržnih centara, delimično i iz restorana.

Novi Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu usvojen je 5. maja ove godine, stupio je na snagu 15. maja, nakon čega je ostavljen prelazni period za prilagođavanje, koji ističe 11. novembra.

Prema rečima dr Srmene Krstev, predsednice Republičke stručne komisije za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja, predviđena je potpuna zabrana pušenja na svim radnim i javnim mestima, uključujući i hodnike, liftove, čekaonice... Zakon predviđa i izuzetke, pa je na određenim radnim mestima, kao što su banke na primer, dozvoljeno obezbediti posebnu prostoriju za pušenje koja mora biti obeležena i sa posebnom ventilacijom.

- Takav prostor za pušače neće smeti da postoji u objektima državne i lokalne samouprave, u zdravstvenim ustanovama, školama, gde neće smeti da se puši ni u dvorištima. Potpuna zabrana važiće i za sportske i tržne centre, sve objekte za proizvodnju, kontrolu i promet lekova, za smeštaj i promet namirnica, u objektima društvene ishrane kao što su studentske menze, u medijima... - navodi dr Srmena Krstev.

Posebna priča su ugostitelji. Poučeni velikim problemima u Hrvatskoj, srpski kreatori novog zakona su se potrudili da i njima izađu u susret. Kako kaže naša sagovornica, kafićima i restoranima ustupci su napravljeni i zbog uticaja duvanske industrije.

- Zakon uvodi odgovornost poslodavca koji je dužan da se pobrine za njegovo sprovođenje. Pojedinac koji puši na radnom mestu platiće 5.000 dinara, njegov neposredni rukovodilac 30.000 do 50.000 dinara, a firma između pola miliona i milion dinara. Inspektori će dokazivati da je neko pušio ne samo ako ga zateknu sa cigarom u ustima već i na osnovu dima u vazduhu, pepeljare, opušaka, mirisa - objašnjava dr Krstev.

Svetski dan čistih ruku

Glavni cilj obeležavanja Svetskog dana čistih ruku, 15. oktobra, je razvoj kulture pranja ruku sapunom, jer mali broj ljudi pere redovno ruke posle upotrebe toaleta, pre i posle negovanja bebe, pre pripremanja hrane.

Pranje ruku sapunom je jedna od najefikasnijih i najisplativijih mera prevencije dijareje i upale pluća, bolesti koje su najodgovornije za umiranje dece do godinu dana, ukazuju stručnjaci.

Neki podaci pokazuju da svake godine 3,5 miliona dece u svetu ne doživi svoj prvi rođendan zbog dijareje i pneumonije.

Uprkos tome što je pranje ruku sapunom spasonosna mera, veliki je izazov promovisati jednu apstraktno dobru ideju i pretvoriti je u praktično ponašanje koje se primenjuje uvek kada je to potrebno - kod kuće, u školi, u nekoj drugoj situaciji i okruženju - u lokalnoj zajednici i širom sveta.

Širenje navike pranja ruku sapunom može značajno doprineti dostizanju milenijumskog cilja - smanjenju umiranja dece uzrasta do pet godina do 2015. godine za dve trećine, navedeno je na sajtu Svetskog dana čistih ruku.

Takođe se navodi da je pranje ruku sapunom spasonosna mera koja je i tehnološki i finanasijski dostižna svim zemljama i svim zajednicama i pojedinačno je najisplativija zdravstvena intervencija.

Pranje ruku sapunom redukuje bolesti među kojima su dijareja, akutne respiratorne infekcije, stomačne infekcije i infekcije kože i očiju, a higijenske intervencije, koje uključuju i edukaciju i promociju pranja ruku, mogu da dovedu do smanjenja nastanka više od 45 odsto slučajeva bolesti praćenih prolivom.

Takođe je procenjeno da pranje ruku sapunom smanjuje rizik 42 do 47 odsto nastanka bolesti praćenih prolivom.

Prema podacima Unicefa, broj dece ispod pet godina koja žive u domaćinstvima koja nisu obuhvaćena sanitarno-zdravstvenim merama je 280 miliona, 1,8 miliona ljudi umire svake godine od dijareje, uključujući i koleru, a 90 odsto svih smrtnih slučajeva uzrokovanih dijarejom su deca ispod pet godina.

Oko 88 odsto svih smrtnih slučajeva uzrokovanih dijarejom pripisuje se neispravnoj vodi, neadekvatnim sanitarno-zdravstvenim merama i neadekvatnoj higijeni.

Prema istraživanju zdravstvenog stanja stanovništva Srbije, u Srbiji 73 odsto odraslog stanovništva i 75 odsto dece i omladine od devet do 19 godina redovno pere ruke.

Povodom obeležavanja Svetskog dana čistih ruku kompanija "Henkel" organizovala je edukativnu akciju "Budimo čisti za pet", koja se sprovodi u nekim beogradskim osnovnim školama, a podrazumeva kratku predstavu i edukativno predavanje o značaju pravilnog održavanja higijene.

Ta kompanija će Svratištu za decu u narednih godinu dana donirati neophodna sredstva za higijenu.

(Tanjug)

Mršavite spavajući

Osobe koje drže dijetu a ne spavaju dovoljno gube manje masnog tkiva nego oni koji uz odgovarajući režim ishrane imaju i dovoljno sna, utvrdili su američki stručnjaci s Čikaškog univerziteta.





Ovo je još jedan od nalaza koji potvrđuje da navike vezane za spavanje imaju uticaj na regulisanje telesne težine, prenosi Rojters.

Čikaškom studijom je bilo obuhvaćeno desetoro muškaraca i žena s viškom kilograma, koji su u laboratorji za proučavanje sna proveli po dve odvojene nedelje.

Tokom oba perioda ispitanici su bili na istom dijetalnom režimu, ali su tokom jedne nedelje tokom noći spavali po 8,5 sati, a druge po 5,5 sati.

I u jednoj i u drugoj nedelji, ispitanici su gubili istu količinu kilograma - oko 3,5 - ali je one nedelje kad su duže spavali, preko 50 odsto izgubljene mase činilo salo, dok ju one kad su spavali kraće, salo imalo samo 25 odsto udela u izgubljenoj masi, a ostalo je bio gubitak mišićnog i drugog tkiva, što svakako nije cilj osoba koje se podvrgavaju dijeti.

Stručnjaci upozoravaju da ovo istraživanje, ipak, pati od izvesnih manjkavosti. Između ostalog, bilo je premalo učesnika, trajanje studije je bilo suviše kratko i ona je obavljena u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima. 

Možda rezultati ne bi bili takvi na većem broju ispitanika, tokom dužeg perioda i u svakodnevnim uslovima, ukazali su oni.

Jedan od učesnika istraživanja, dr. Plamen Penev, napominje da je njime ustanovljeno i to da ljudi na dijeti koji manje spavaju, osećaju veću glad nego oni koji spavaju više, iako unose podjednak broj kalorija.

Kod ispitanika koji su manje spavali je, takođe, utvrđen i veći sadržaj aciliranog grelina u krvi - jedne forme hormona koji podstiče apetit. 


Izvor: Tanjug

Beli luk kao lek

Beli luk je moćni lek dostupan svima. Dokazan antibiotik, snižava krvni pritisak i holesterol u krvi, smanjuje rizik od raka...

Lekovita svojstva belog luka su široko korišćena u narodnoj medicini. Mnoga od njih su naučno potvrđena i dokazan je mehanizam dejstva ovog leka. Latinsko ime ovog leka, Allium sativum potiče od njegovog najpoznatijeg sastojka, alicina.

Snižava holesterol

Beli luk (garlic, allium sativum) snižava holesterol, što su dokazale brojne studije. U belom luku je pronađeno šest sastojaka za koje se smatra da snižavaju holesterol, kočeći njegovo stvaranje u jetri. Tri čena belog luka dnevno može da smanji holesterol za deset posto. Posebna vrednost je u tome što povišava nivo tzv. dobrog ili zaštitnog HDL holesterola. Novija istraživanja su pokazala da je od samog ukupnog holesterola bitniji odnos njegovih frakcija HDL i LDL. Ako je loš holesterol (LDL) niži, a dobar (HDL) viši štetan uticaj na organizam je mali bez obzira što je ukupan holesterol visok. Beli luk sirov, baren ili mariniran može poboljšati nivo holesterola, ali je u prahu bezvredan.

Grip i prehlada

Beli luk je u narodu poznat kao lek protiv gripa i prehlade. U Rusiji ga zovu ruski penicilin. Kad grlo počne da vas boli, pojedite malo belog ili crnog luka da oterate prehladu ili grip. Ako to uradite na vreme, možda se nećete ni razboleti. Beli luk ubija viruse izazivače hripa i prehlade, ali i bakterije, gljivice i parazite tako da deluje kao moćan antibiotik.

Alin sastojak belog luka u organizmu deluje slično leku karbocisteinu (Mukodine) – razvodnjava sekret, pokreće ga i omogućava lakše iskašljavanje. Smanjuje otok sluzokože i olakšava disanje. Ako vam je nos zapušen, sinusi puni sekreta, kašljete ili imate bronhitis beli luk vam može znatno pomoći.

Jača imunitet

Ako želite da ojačate svoj imunitet ozbiljno mislite na beli luk. On će povećati aktivnost T-limfocita i makrofaga koji su osnova snažnog imuniteta. Pod uticajem belog luka produkcija antitela je veća i ona se snažno bore protiv stranih tela, mikroorganizama i ćelija tumora.

Crni luk - povrće, začin i lek

Crni luk (allium cepa) poznat je kao hrana, začin, ali i kao lek još od davnina. Crni luk pozat je i pod nazivima: crveni luk, crvenac, glavata ljutika, kapula ili mrki luk. Smatra se da je crni luk poreklom iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu u celom svetu.

Crni luk se ranije gajio u vrtovima, a sada se gaji i na velikim površinama, jer je njegova primena raznovrsna i masovna u celom svetu.

Crni luk je zeljasta biljka sa lukovicom (korenom) u zemlji i stabljikom (sa šupljim zelenkastim listovima) visine do 1 metra. U našim krajevima je dostupan za ishranu tokom cele godine.

Korisni sastojci

Ispitivanjima je ustanovljeno da crni luk sadrži dosta lekovitih-aktivnih materija, a da ih najviše ima u lukovici, mada se u ishrani koriste cvet, stabljika i listovi.

Crni luk je bogat vitaminima i mineralima:

• alicin
• belančevine
• biljna vlakna
• biljne masti
• biljni hormoni
• vitamin A
• vitamin B1 i B2
• vitamin E
• vitamin P
• vitamin K
• glikozida
• enzimi
• eterična ulja
• kalcijum
• karotin
• kercetin
• sumpor
• ugljeni hidrati
• flavonoidi

Manjak sna vodi gojaznosti

Tinejdžeri koji tokom radne nedelje spavaju manje od osam sati dnevno, jedu više masne hrane i grickalica od onih koji spavaju više od osam sati, poručuju američki stručnjaci iz bolnice Brigam i Medicinskog centra Bet Izrael u Bostonu.



Neke ranije studije su ukazivale da manjak sna može da dovede do gomilanja kilograma, ali tek ova pokazuje odakle dolazi taj višak kalorija, prenosi Rojters. 

Dr Suzan Redlajn i tim njenih kolega, su analizirali 240 tinejdžera starosti od 16 do 19 godina, koji su učestvovali u jednom istraživanju o spavanju. Njihovo spavanje je praćeno preko jednog uređaja na ručnom zglobu, a ishranu je kroz razgovor s njima pratilo obučeno osoblje. 

Utvrđeno je da adolescenti koji spavaju manje od osam sati dnevno, dobijaju 2,2 odsto više kalorija iz masti, a tri odsto manje kalorija iz ugljenih hidrata nego njihovi vršnjaci koji spavaju preko osam sati. 

Kada se takva ishrana praktikuje duže vreme, normalno je da dođe do gomilanja sala, ističu američki stručnjaci. 

Utešno je to što taj rizik od gojaznosti može jednostavno da se neutrališe. Naime, tim iz Bostona je utvrdio da svaki dodatni sat spavanja smanjuje izglede da grickalice budu znatniji izvor kalorija za 21 odsto. 

Začudo, kada su dobijeni rezultati analizirani po polovima, ispostavilo se da oni imaju statistički značaj samo za devojčice, ali ne i za dečake. Još nije jasno zašto je to tako. Jedno od mogucućih objašnjenja bi moglo da bude da su tinejdžerke sklonije da jedu iz emotivnih razloga nego tinejdžeri. 

Pokazalo se, inače, da je samo 34 odsto ispitanika, obuhvaćenih ovim istraživanjem, u proseku spavalo osam ili više sati dnevno, što može da predstavlja jedan od uzroka povećane gojaznosti među mladima u SAD. 

U Američkoj akademiji za medicinu sna tvrde da je tinejdžerima potrebno najmanje devet sati sna dnevno da bi se osećali odmornim i pribranim. 


Izvor: B92

Ubrzaj korak i ostani zdrav

Britanski naučnici tvrde da bi godišnje u toj zemlji bilo bar deset hiljada manje obolelih od raka, ukoliko bi ljudi bili fizički aktivniji. Dovoljna je, kako kažu, šetnja u nešto žustrijem tempu ili, čak, ubrzavanje uobičajenog ritma kojim se obavljaju kućni poslovi.

Svega 45 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno moglo bi da spreči bar pet i po hiljada slučajeva raka dojke godišnje u Velikoj Britaniji, tvrde naučnici u Svetskom fondu za istraživanja raka.

Pored toga, ukoliko bi ljudi vežbali bar pola sata dnevno, broj obolelih od raka creva u toj zemlji bio bi manji za bar 4.600 slučajeva.

Proporcionalno bi se smanjila i stopa smrtnosti od navedenih malignih oboljenja za 1.500 (rak dojke), odnosno 1.900 (rak creva) ljudi godišnje, piše sajt RTS-a.

Svetski fond za istraživanja raka potencira značaj fizičke aktivnosti za prevenciju malignih oboljenja, jer su uvereni da je svega trećina ljudi svesna te činjenice.

Dr Rejčel Tompson iz Fonda napominje da vežbanje ne mora da podrazumeva da se "svaki dan preznojavate u teretani". Dovoljni su šetnja u žustrijem tempu, vožnja bicikla, plivanje, ples ili, čak, kombinacija rada u bašti i usisavanja kuće.

"Postoje veoma čvrsti dokazi da je fizička aktivnost veoma važna za prevenciju raka. Čak i umereno povećanje nivoa aktivnosti moglo bi da spreči hiljade slučajeva raka godišnje u Velikoj Britaniji", tvrdi dr Tompson.

"Podaci koje imamo jasno ukazuju da je dovoljno da napravite male izmene u svojim navikama... Napravite od šetnje svoj novi hobi, idite peške u kupovinu umesto automobilom ili autobusom. Samo to je dovoljno da biste uradili mnogo za svoje zdravlje", objašnjava britanska naučnica.

Vežbanje je samo po sebi blagotvorno, ali važno je i zbog toga što sprečava gojaznost, koje je značajan faktor rizika oboljevanja od raka.

Salmonela u jajima

Iako prosečno jaje izgleda savim nevino, ako u sebi krije salmonelu situacija može postati krajnje ozbiljna.

Da li ste se ikada zapitali kako ta bakterija uopšte dospe u jaje?

Kao i sve opasnosti na ovom svetu, salmonela samo "čeka svoj trenutak", pa u jaje može dospeti na nekoliko načina. Jedan je preko izmeta, pošto se salmonela može naći u crevnom traktu ljudi, životinja, pa i kokošaka, tako da koka može zaraziti jaje sedeći na njemu, prenosi LiveScience.

Takođe, salmonela može da se pritaji i u jajovodima kokošaka koje deluju savršeno zdravo, a u tom slučaju se u jajetu nađe još pre nego što se ljuska formira. Dodatno komplikuje stvar i činjenica da se u takvim slučajevima može desiti da u desetinama jaja koje takva kokoška snese tek jedno ili dva budu zaražena, pa onda nije uvek lako utvrditi poreklo zaraze.

Dobra stvar je što salmonelu ubija termička obrada jaja na temperaturi od 71 stepena Celzijusa, tako da možete biti bezbrižni sve dok ne konzumirate jela koja sadrže "živa" jaja.

Pošto su simptomi trovanja salmonelom gadni, i uključuju visoku temperaturu, snažne bolove u stomaku, povraćanje i ozbiljnu dijareju, zaboravite na kremove koji sadrže mućena jaja bez termičke obrade, kao i na sasvim rovita jaja. 

Mondo

Kukuruz

Kukuruz je napokon dospeo na pijace - iskoristite to i opskrbite svoj organizam skrobom i ostalim blagotvornim sastojcima koje sadrži ova žitarica.

Kukuruz je iz Amerike u Evropu doneo Kolumbo 1493. godine. Danas u ukupnoj proizvodnji žitarica na globalnom planu nalazi se na drugom mestu iza pirinča.

Hranljiva vrednost kukuruza zavisi od načina njegove pripreme. Mlevenjem zrna se smanjuje procenat masti i proteina, dok se ljušćenjem otklanja celuloza.

U kukuruzu najviše ima vitamina C i A koji, međutim, iščezavaju tokom termalne obrade.

Najbolje ga je konzumirati nakon što je ubran - što duže stoji gubi šećer. I konzervirani kukuruz je zdrav jer je bogat antioksidantima.

Čak je i kukuruzna svila blagotvorna - pre svega kao diuretik, a pomaže kod bolesti urinarnog trakta, srčanih tegoba i reume.

Skrob je sastojak koji je najviše zastupljen u zrnu kukuruza (73 odsto) i predstavlja važan izvor energije. Zato se preporučuje konzumiranje ove žitarice za doručak.

Svež kukuruz u frižideru možete čuvati najduže dva do tri dana, ili ga zamrznite tako što ćete klipove staviti u vrelu vodu na nekoliko minuta, a potom u led kako bi se brzo ohladili.

Zatim skinite zrna sa klipa, prstima ili nožem, i stavite ih u kesu za zamrzivač.

Tokom zime koristite zrna kukuruza kao dodatak raznim jelima od mesa i povrća, umesto hleba ili krompira, ili napravite salatu: zrna kukuruza pomešajte sa čašom kisele pavlake, posolite po ukusu i dodajte sitno seckanu mirođiju.

Mondo

Pušenje ubija

Pušenje usmrti više ljudi nego droga, alkohol, sida, samoubistva, ubistva i saobraćajne nesreće zajedno! Nikotin je supstanca koja izaziva najveću zavisnost.

Svaki treći stanovnik Srbije je pušač, a od bolesti izazvanih upotrebom duvana, u Srbiji godišnje umre 16.000 ljudi.

Svetska zdravstvena organizacija saopštava da duvanski dim ubija jednu osobu svakih šest sekundi! Takođe, cigarete nisu smrtonosne samo za pušače već i za one koji u neposrednoj blizini udišu duvanski dim. I kod njih je povećan rizik od srčanog napada.

Kliknite na sliku, da biste videli u punoj veličini.

Smeh je najbolji lek

Da li doza veselog zadirkivanja ili smeha može biti korisna da se teškoće i napori lakše savladaju?

Bez muke nema nauke ili bez bola nema pobede, nema uspeha - česte su mantre koje ljudi koriste da bi se motivisali na rad ili napore u obrazovanju ili u teretanama. Ali da li doza veselog zadirkivanja ili smeha može biti korisna da se teškoće i napori lakše savladaju?

Li Berk, profesor psihologije na Loma Linda Univerzitetu u Kaliforniji tvrdi da može.

Da bi otkrio zdravstvene koristi smeha na ljudskio organizam, Berk je grupi od 14 dobrovoljaca prikazao dvadesetominutni kolaž najkomičnijhih scena iz nekoliko rijaliti programa na televiziji. Pritom je merio njihov krvni pritisak i nivo holesterola pre i posle gledanja komičnih scena.

Rezultati koje je ovih dana predstavio na godišnjoj konferenciji Asocijacije američkih psihoiloga u San Francisku trebalo bi da donesu smeh svim poklonicima parole "lako ćemo". Jer, za vreme "vežbe kikotanja", kod svih učesnika testa padao je sistolni krvi pritisak i snižavao se nivo holesterola.

Direktno poređenje sa koristima od vežbanja je teško ali Berk procenjuje da su psihološke koristi smeha ravne onima koje se dobiju prilikom dvadesetominutog umerenog opuštanja.

Međutim, gledanje pojedinih dramatičnih i teških scena iz, na primer, filma "Spasavanje vojnika Rajana", imalo je potpuno suprotan efekat.

To, međutim, nije sve: smeh takođe može pomoći u borbi protiv infekcije. Neka istraživanja otkrila su da smeh poboljšava delovanje imunog sistema tako što povećava proizvodnju antitela i aktivira ćelije koje predstavljaju prirodni branu.

Mali saveti za vitku liniju

Saveti o tome kako izgubiti suvišne kilograme nikada nisu na odmet, pa zato iznosimo nekoliko zapažanja iskusnih stručnjaka.

Ne preskačite doručak, ali preskočite slaninu

Ukoliko preskačete doručak, nećete doprineti mršavljenju. Doručak je veoma važan za celeodnevne aktivnosti, a preskakanje samo dovodi do nagomilavanja kalorija u organizmu, jer organizam zbog neredovne ishrane "čuva" kalorije, pa dolazi do gojaznosti.

Pokušajte da iz doručka ili sendviča izostavite slaninu po svaku cenu. Na ovaj način ćete smanjiti količinu unetih kalorija za čak 100, što zauzvrat može učiniti da na godišnjem niovu izgubite čak 3-4 kilograma. Ukoliko pak morate da jedete slaninu, onda prepolovite količinu koju ste naumili da pojedete i nećete pogrešiti.

Podsećamo da slanina sadrži dva do tri puta više kalorija od ostalog mesa ili ribe.

Dajte obrocima pristojan vremenski okvir

Važno je jesti polako, umereno i sa uživanjem, tako da obrok traje oko dvadeset minuta. Hrana treba da bude ukusna, lepo servirana i da lepo miriše.

Umereno uzimanje hrane doprinosi tome da se manje hrane pojede, da se ona pravilno svari u organizmu i na taj način povećana telesna težina smanji na normalnu i potrebnu.

Brzo jedenje i trpanje hrane u usta prouzrokuje bespotrebno prejedanje i nagomilavanje kalorija.

Više povrća

Umesto da obrok sadrži veću količinu mesa, neka bude manje mesa a više povrća. Uključite u večeru više vrsta povrća i ješćete više bez po muke. Dokazano je da veća raznolikost na trpezi tera ljude da više jedu, a što više vrsta povrća jedete, to ćete i više suvišnih kilograma izgubiti. Pregršt vlakana i vode koji se u povrću nalazi čini da se osećate sito, i to bez unošenja velike količine kalorija.

Ponekad izaberite živinsko ili riblje meso umesto svinjskog ili telećeg, pa ćete smanjiti unos kalorija, a nećete ostati gladni.

Ko se sunca krije...

Na sunce po vitamin D

Vitamin D je ključni "igrač" u aktiviranju odbrambenog sistema čoveka, a njegov nedostatak zabeležen je kod gotovo polovine populacije na našoj planeti.

Endokrinolozi tvrde da bez D vitmaina nema ni takozvanih T-ćelija, neke vrste "ubica" infekcija.

Nedavno otkriće danskih naučnika o ključnoj ulozi vitamina D u aktiviranju T-ćelija pomoći će u borbi protiv infektivnih bolesti i globalnih epidemija i biće posebno značajno u traganju za novim spasonosnim vakcinama, piše časopis „Sajens“.

Danski istraživači otkrili su da aktiviranje T-ćelija u potpunosti zavisi od vitamina D jer će ostati "uspavane" i potpuno nesvesne mogućih infekcija ili pretnji patogenih neprijatelja različitih vrsta - ako u krvi čoveka nema vitamina D.

"Kad T-ćelija bude izložena napadu stranog patogena, ona aktivira 'signalni uređaj' ili 'antenu' poznatu pod imenom 'receptor vitamina D' kojim traga za ovim vitaminom", kaže doktor Karsten Gajsler, stručnjak Departman za međunarodno zdravlje, imunologiju i mikrobiologiju Univerziteta u Kopenhagenu.

"To znači", precizirao je on u izjavi sa Sajens, "da T-ćelija mora imati vitamin D ili će, u protivnom, biti sprečeno njeno aktiviranje a ako T-ćelije na nađu dovoljno vitamina D u krvi, one jednostavno neće biti aktivirane".

Naučnici već dugo znaju da je vitamin D izuzetno važan u apsorpciji kalcijuma i da postoji direktna veza između nivoa ovog vitamina i obolenja kao što su rak i multipla skleroza.

Najveći deo vitamina D organizam proizvodi kao prirodni nusprodukt kože izložene suncu, pa otuda i njegovo pomalo pesničko ime - "vitamin Sunca". On se, takođe, može naći u ribljem ulju, jajima i masnim ribama kao što su losos, haringa i skuša ili se može uzimati kao dietetski proizvod.

Gotovo polovina svetske populacije pati od manjka vitamina D pa naučnici upozoravaju da problem postaje sve izraženiji kako ljudi sve više vremena provode u zatvorenom prostoru.

Riba iz konzerve za vitku liniju

Ako su vaše omiljeno jelo sardele iz konzerve ili za večeru volite pojesti neku masniju ribu, samo nastavite sa takvim prehrambenim navikama jer ce vam one osigurati zdravlje i sprečiti prekomerno debljanje. 
Zna se da masne kiseline iz ribe usporavaju proces starenja ljudskog mozga, ali je nova studija australijskih naučnika otkrila da riba može pomoći i gojaznim osobama. Pokazalo se da mogu izgubiti znatan broj suvišnih kilograma ako svaki dan unose dozu omega-3 masnih kiselina te pritom umereno vežbaju. Dovoljna je čak i šetnja od 45 minuta. No uspešna je samo kombinacija ribe i vežbanja. Kod onih koji su jeli ribu, a nisu vežbali ili obrnuto, koji su vežbali bez konzumiranja ribe, nije bilo rezultata u mršavljenju.
Riblje ulje povecava elastičnost stenki krvnih žila te poboljšava protok krvi prema mišicima tokom vežbanja. U studiji je sudelovalo 68 odraslih osoba, koje su zbog gojaznosti bile pod povećanim rizikom od srčanih bolesti. Podeljeni su bili u grupe. Oni koji su uzimali riblje ulje i pritom vežbali, izgubili su najviše kilograma.


Izvor: pregled.com

Čajevi i njihova korisna svojstva

KAMILICA
U svakom domaćinstvu ovaj čaj je pravi pomoćnik pri brojnim poteškoćama. Pomaže kod teškoća sa varenjem i bolova u stomaku, smanjuje nadutost, pospešuje varenje. Čaj od kamilica olakšava disanje i smanjuje upalne procese. Odličan je za smirivanje upalnih procesa, za ispiranje usta, rana i čireva.
Kamilica je i borac protiv čireva i veoma dobro reguliše crevnu floru, pa je odličan izbor ukoliko imate problem sa mučninom ili dijarejom.
Ako imate stomačne grčeve, bilo koje, kamilica će vam pomoći. Pozitivno deluje i na postizanje ravnoteže crevne flore te kod mučnine i povraćanja.
Za odrasle se priprema jak čaj od kamilice - dve kašike cvetova preliju se sa tri decilitra vrele vode i čaj se ostavi da odstoji jedan sat. Čaj se ne kuva, jer kamilica sadrži eterična ulja koja ispare ako se kuvaju.
Blagi čaj se daje maloj deci za umirenje i uklanjanje grčeva.

ŠIPAK
Šipak je izuzetno bogat vitaminom C, a kuvanjem se vitamin ne gubi pa je zbog toga šipak dobar izbor ako ste prehlađeni. Voćne kiseline iz ploda šipka utiču na bolje izlučivanje mokraće, a duža upotreba čaja sprečava stvaranje kamena u bubregu i bešici.
Odličan je za razbuđivanje i održavanje koncentracije, pa ukoliko učite, skuvajte čaj i dodajte malo limuna.

NANA
Mnogi smatraju da je nana kraljica čajeva. Čaj od nane ili metvice koristi se za smirenje želudačnih grčeva, smirenje bolova želuca, ublažava podražaj na povraćanje i dobar je saveznik u borbi sa bolestima žuči i jetre. Ona je čistač urinarnog trakta, pospešuje zaceljivanje organizma, umanjuje poteškoće koje se javljaju u klimaksu i povoljno rehidrira organizam.
Nezamenljiva je ako želite da se rešite nesanice i menstrualnih tegoba. A pripisuje joj se i antistres dejstvo kod dece i odraslih.

LIPA
Koristi se u obliku čaja koji deluje na umirenje grčeva, na pojačano znojenje, pomaže kod bubrežnih bolesti, bronhitisa, upale pluća ili bilo kog problema sa bolestima disajnih puteva. Podstiče rad srca, ali ako se stalno koristi može da izazove i oštećenja srca. Osobe pod stresom biraju je zbog umirujućeg dejstva.

HIBISKUS
Hibiskus je čaj egzotičnog mirisa i zavodljive arome. Bogat je flavonoidima i njegova uloga u oporavku organizma je velika. Nameće se intenzivnom aromom i podstiče budnost.

ZELENI ČAJ
Smanjuje nivo holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnog sistema i arteroskleroze. Zeleni listovi čaja bogati su i fluorinom koji sprečava štetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj šupljini. Čaj sadrži i minerale važne za čovekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvožđa i mangana. Odličan za prostatu. Pomaže protiv celulita jer ogranicava apsorpciju masnoće i podstiče površinsku cirkulaciju. Zaceljuje rane, ekstrakt čaja koristi se za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina kao i za lečenje akni.

KOPRIVA

Čaj od koprive, budući da sadrži gvožđe, doprinosi stvaranju crvenih krvnih zrnaca, olakšava probavu, reguliše nivo šećera u krvi, pomaže kod oralnih infekcija, upale mokraćnih kanala... Obiluje mineralima, pogotovo gvožđem, fosforom, magnezijumom, kalcijumom...

Spavanje kao osnova zdravog života

Svaku noć zdravo i opušteno spavanje - svako jutro prijatan početak dana.

Spavanje je osnova za zdravo i opušteno osećanje. Napuni nas energijom, da lakše ostvarimo i prebrodimo životne prepreke. Albert Einstein je spavao pola dana, nemački romantičar Heinrich Heine je spavanje označio kao najdragocenije "otkriće".

Premalo odmaranja, i problemi sna su se razvili u modernu civilizacijsku bolest.

Jeste li znali da trećinu života provodimo spavajući, a od toga kako spavamo zavisi kvalitet one druge dve trećine života koje provodimo budni.
Spavanje osvežava, pomlađuje, vraća vitalnost, lepotu, mir, sposobnost koncentracije, pa nije preterano reći da je spavanje pola zdravlja i lepote.


Najbolji odgovor na pitanje koliko je sna organizmu dovoljno, bio bi onaj da trebamo tačno onoliko sna noću da bismo se ujutro osećali potpuno osveženi i spremni za dolazeći dan.

Za većinu ljudi to je u pravilu osam sati. Uprkos tome, prosečna odrasla osoba u današnjem društvu dobija svega oko 6 do 6 i po sati sna, a mnogi spavaju i manje od toga. Dakle, sami sebi uskraćuju potreban period boravka u krevetu koji je nužan za san.

Mnogi čak smatraju da je spavanje gubljenje vremena. Vreme koje bi trebali odvojiti za spavanje troše čineći nešto drugo. Radni rasporedi nameću nam se u vreme koje bismo trebali odvojiti za spavajući odmor.

Mnogi priznaju da izbegavaju odlazak na spavanje sve dok više ni trenutka ne mogu držati oči otvorene. Do tada leže u krevetu okrećući TV programe na daljinskom upravljaču i tražeći bilo šta što će im zadržati interes i budnoću. Iako su mogli zaspati mnogo ranije, radije ignorišu suptilne "znakove" pospanosti koji su se razvijali unatrag prethodnih sat ili dva vremena. Sledećeg jutra jedva će se izvući iz kreveta.
Tokom dana, pogotovo ujutro i rano prepodne, ti će ljudi patiti od posledica nedostatka sna. Noćna nenaspavanost može dovesti do dnevne pospanosti, zamora, slabe koncentracije i loše memorije, kao i povećati rizik grešaka i nezgoda.