Crni luk - povrće, začin i lek

Crni luk (allium cepa) poznat je kao hrana, začin, ali i kao lek još od davnina. Crni luk pozat je i pod nazivima: crveni luk, crvenac, glavata ljutika, kapula ili mrki luk. Smatra se da je crni luk poreklom iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu u celom svetu.

Crni luk se ranije gajio u vrtovima, a sada se gaji i na velikim površinama, jer je njegova primena raznovrsna i masovna u celom svetu.

Crni luk je zeljasta biljka sa lukovicom (korenom) u zemlji i stabljikom (sa šupljim zelenkastim listovima) visine do 1 metra. U našim krajevima je dostupan za ishranu tokom cele godine.

Korisni sastojci

Ispitivanjima je ustanovljeno da crni luk sadrži dosta lekovitih-aktivnih materija, a da ih najviše ima u lukovici, mada se u ishrani koriste cvet, stabljika i listovi.

Crni luk je bogat vitaminima i mineralima:

• alicin
• belančevine
• biljna vlakna
• biljne masti
• biljni hormoni
• vitamin A
• vitamin B1 i B2
• vitamin E
• vitamin P
• vitamin K
• glikozida
• enzimi
• eterična ulja
• kalcijum
• karotin
• kercetin
• sumpor
• ugljeni hidrati
• flavonoidi

Manjak sna vodi gojaznosti

Tinejdžeri koji tokom radne nedelje spavaju manje od osam sati dnevno, jedu više masne hrane i grickalica od onih koji spavaju više od osam sati, poručuju američki stručnjaci iz bolnice Brigam i Medicinskog centra Bet Izrael u Bostonu.



Neke ranije studije su ukazivale da manjak sna može da dovede do gomilanja kilograma, ali tek ova pokazuje odakle dolazi taj višak kalorija, prenosi Rojters. 

Dr Suzan Redlajn i tim njenih kolega, su analizirali 240 tinejdžera starosti od 16 do 19 godina, koji su učestvovali u jednom istraživanju o spavanju. Njihovo spavanje je praćeno preko jednog uređaja na ručnom zglobu, a ishranu je kroz razgovor s njima pratilo obučeno osoblje. 

Utvrđeno je da adolescenti koji spavaju manje od osam sati dnevno, dobijaju 2,2 odsto više kalorija iz masti, a tri odsto manje kalorija iz ugljenih hidrata nego njihovi vršnjaci koji spavaju preko osam sati. 

Kada se takva ishrana praktikuje duže vreme, normalno je da dođe do gomilanja sala, ističu američki stručnjaci. 

Utešno je to što taj rizik od gojaznosti može jednostavno da se neutrališe. Naime, tim iz Bostona je utvrdio da svaki dodatni sat spavanja smanjuje izglede da grickalice budu znatniji izvor kalorija za 21 odsto. 

Začudo, kada su dobijeni rezultati analizirani po polovima, ispostavilo se da oni imaju statistički značaj samo za devojčice, ali ne i za dečake. Još nije jasno zašto je to tako. Jedno od mogucućih objašnjenja bi moglo da bude da su tinejdžerke sklonije da jedu iz emotivnih razloga nego tinejdžeri. 

Pokazalo se, inače, da je samo 34 odsto ispitanika, obuhvaćenih ovim istraživanjem, u proseku spavalo osam ili više sati dnevno, što može da predstavlja jedan od uzroka povećane gojaznosti među mladima u SAD. 

U Američkoj akademiji za medicinu sna tvrde da je tinejdžerima potrebno najmanje devet sati sna dnevno da bi se osećali odmornim i pribranim. 


Izvor: B92

Ubrzaj korak i ostani zdrav

Britanski naučnici tvrde da bi godišnje u toj zemlji bilo bar deset hiljada manje obolelih od raka, ukoliko bi ljudi bili fizički aktivniji. Dovoljna je, kako kažu, šetnja u nešto žustrijem tempu ili, čak, ubrzavanje uobičajenog ritma kojim se obavljaju kućni poslovi.

Svega 45 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno moglo bi da spreči bar pet i po hiljada slučajeva raka dojke godišnje u Velikoj Britaniji, tvrde naučnici u Svetskom fondu za istraživanja raka.

Pored toga, ukoliko bi ljudi vežbali bar pola sata dnevno, broj obolelih od raka creva u toj zemlji bio bi manji za bar 4.600 slučajeva.

Proporcionalno bi se smanjila i stopa smrtnosti od navedenih malignih oboljenja za 1.500 (rak dojke), odnosno 1.900 (rak creva) ljudi godišnje, piše sajt RTS-a.

Svetski fond za istraživanja raka potencira značaj fizičke aktivnosti za prevenciju malignih oboljenja, jer su uvereni da je svega trećina ljudi svesna te činjenice.

Dr Rejčel Tompson iz Fonda napominje da vežbanje ne mora da podrazumeva da se "svaki dan preznojavate u teretani". Dovoljni su šetnja u žustrijem tempu, vožnja bicikla, plivanje, ples ili, čak, kombinacija rada u bašti i usisavanja kuće.

"Postoje veoma čvrsti dokazi da je fizička aktivnost veoma važna za prevenciju raka. Čak i umereno povećanje nivoa aktivnosti moglo bi da spreči hiljade slučajeva raka godišnje u Velikoj Britaniji", tvrdi dr Tompson.

"Podaci koje imamo jasno ukazuju da je dovoljno da napravite male izmene u svojim navikama... Napravite od šetnje svoj novi hobi, idite peške u kupovinu umesto automobilom ili autobusom. Samo to je dovoljno da biste uradili mnogo za svoje zdravlje", objašnjava britanska naučnica.

Vežbanje je samo po sebi blagotvorno, ali važno je i zbog toga što sprečava gojaznost, koje je značajan faktor rizika oboljevanja od raka.