Crni luk - povrće, začin i lek

Crni luk (allium cepa) poznat je kao hrana, začin, ali i kao lek još od davnina. Crni luk pozat je i pod nazivima: crveni luk, crvenac, glavata ljutika, kapula ili mrki luk. Smatra se da je crni luk poreklom iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu u celom svetu.

Crni luk se ranije gajio u vrtovima, a sada se gaji i na velikim površinama, jer je njegova primena raznovrsna i masovna u celom svetu.

Crni luk je zeljasta biljka sa lukovicom (korenom) u zemlji i stabljikom (sa šupljim zelenkastim listovima) visine do 1 metra. U našim krajevima je dostupan za ishranu tokom cele godine.

Korisni sastojci

Ispitivanjima je ustanovljeno da crni luk sadrži dosta lekovitih-aktivnih materija, a da ih najviše ima u lukovici, mada se u ishrani koriste cvet, stabljika i listovi.

Crni luk je bogat vitaminima i mineralima:

• alicin
• belančevine
• biljna vlakna
• biljne masti
• biljni hormoni
• vitamin A
• vitamin B1 i B2
• vitamin E
• vitamin P
• vitamin K
• glikozida
• enzimi
• eterična ulja
• kalcijum
• karotin
• kercetin
• sumpor
• ugljeni hidrati
• flavonoidi

Manjak sna vodi gojaznosti

Tinejdžeri koji tokom radne nedelje spavaju manje od osam sati dnevno, jedu više masne hrane i grickalica od onih koji spavaju više od osam sati, poručuju američki stručnjaci iz bolnice Brigam i Medicinskog centra Bet Izrael u Bostonu.



Neke ranije studije su ukazivale da manjak sna može da dovede do gomilanja kilograma, ali tek ova pokazuje odakle dolazi taj višak kalorija, prenosi Rojters. 

Dr Suzan Redlajn i tim njenih kolega, su analizirali 240 tinejdžera starosti od 16 do 19 godina, koji su učestvovali u jednom istraživanju o spavanju. Njihovo spavanje je praćeno preko jednog uređaja na ručnom zglobu, a ishranu je kroz razgovor s njima pratilo obučeno osoblje. 

Utvrđeno je da adolescenti koji spavaju manje od osam sati dnevno, dobijaju 2,2 odsto više kalorija iz masti, a tri odsto manje kalorija iz ugljenih hidrata nego njihovi vršnjaci koji spavaju preko osam sati. 

Kada se takva ishrana praktikuje duže vreme, normalno je da dođe do gomilanja sala, ističu američki stručnjaci. 

Utešno je to što taj rizik od gojaznosti može jednostavno da se neutrališe. Naime, tim iz Bostona je utvrdio da svaki dodatni sat spavanja smanjuje izglede da grickalice budu znatniji izvor kalorija za 21 odsto. 

Začudo, kada su dobijeni rezultati analizirani po polovima, ispostavilo se da oni imaju statistički značaj samo za devojčice, ali ne i za dečake. Još nije jasno zašto je to tako. Jedno od mogucućih objašnjenja bi moglo da bude da su tinejdžerke sklonije da jedu iz emotivnih razloga nego tinejdžeri. 

Pokazalo se, inače, da je samo 34 odsto ispitanika, obuhvaćenih ovim istraživanjem, u proseku spavalo osam ili više sati dnevno, što može da predstavlja jedan od uzroka povećane gojaznosti među mladima u SAD. 

U Američkoj akademiji za medicinu sna tvrde da je tinejdžerima potrebno najmanje devet sati sna dnevno da bi se osećali odmornim i pribranim. 


Izvor: B92

Ubrzaj korak i ostani zdrav

Britanski naučnici tvrde da bi godišnje u toj zemlji bilo bar deset hiljada manje obolelih od raka, ukoliko bi ljudi bili fizički aktivniji. Dovoljna je, kako kažu, šetnja u nešto žustrijem tempu ili, čak, ubrzavanje uobičajenog ritma kojim se obavljaju kućni poslovi.

Svega 45 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno moglo bi da spreči bar pet i po hiljada slučajeva raka dojke godišnje u Velikoj Britaniji, tvrde naučnici u Svetskom fondu za istraživanja raka.

Pored toga, ukoliko bi ljudi vežbali bar pola sata dnevno, broj obolelih od raka creva u toj zemlji bio bi manji za bar 4.600 slučajeva.

Proporcionalno bi se smanjila i stopa smrtnosti od navedenih malignih oboljenja za 1.500 (rak dojke), odnosno 1.900 (rak creva) ljudi godišnje, piše sajt RTS-a.

Svetski fond za istraživanja raka potencira značaj fizičke aktivnosti za prevenciju malignih oboljenja, jer su uvereni da je svega trećina ljudi svesna te činjenice.

Dr Rejčel Tompson iz Fonda napominje da vežbanje ne mora da podrazumeva da se "svaki dan preznojavate u teretani". Dovoljni su šetnja u žustrijem tempu, vožnja bicikla, plivanje, ples ili, čak, kombinacija rada u bašti i usisavanja kuće.

"Postoje veoma čvrsti dokazi da je fizička aktivnost veoma važna za prevenciju raka. Čak i umereno povećanje nivoa aktivnosti moglo bi da spreči hiljade slučajeva raka godišnje u Velikoj Britaniji", tvrdi dr Tompson.

"Podaci koje imamo jasno ukazuju da je dovoljno da napravite male izmene u svojim navikama... Napravite od šetnje svoj novi hobi, idite peške u kupovinu umesto automobilom ili autobusom. Samo to je dovoljno da biste uradili mnogo za svoje zdravlje", objašnjava britanska naučnica.

Vežbanje je samo po sebi blagotvorno, ali važno je i zbog toga što sprečava gojaznost, koje je značajan faktor rizika oboljevanja od raka.

Salmonela u jajima

Iako prosečno jaje izgleda savim nevino, ako u sebi krije salmonelu situacija može postati krajnje ozbiljna.

Da li ste se ikada zapitali kako ta bakterija uopšte dospe u jaje?

Kao i sve opasnosti na ovom svetu, salmonela samo "čeka svoj trenutak", pa u jaje može dospeti na nekoliko načina. Jedan je preko izmeta, pošto se salmonela može naći u crevnom traktu ljudi, životinja, pa i kokošaka, tako da koka može zaraziti jaje sedeći na njemu, prenosi LiveScience.

Takođe, salmonela može da se pritaji i u jajovodima kokošaka koje deluju savršeno zdravo, a u tom slučaju se u jajetu nađe još pre nego što se ljuska formira. Dodatno komplikuje stvar i činjenica da se u takvim slučajevima može desiti da u desetinama jaja koje takva kokoška snese tek jedno ili dva budu zaražena, pa onda nije uvek lako utvrditi poreklo zaraze.

Dobra stvar je što salmonelu ubija termička obrada jaja na temperaturi od 71 stepena Celzijusa, tako da možete biti bezbrižni sve dok ne konzumirate jela koja sadrže "živa" jaja.

Pošto su simptomi trovanja salmonelom gadni, i uključuju visoku temperaturu, snažne bolove u stomaku, povraćanje i ozbiljnu dijareju, zaboravite na kremove koji sadrže mućena jaja bez termičke obrade, kao i na sasvim rovita jaja. 

Mondo

Kukuruz

Kukuruz je napokon dospeo na pijace - iskoristite to i opskrbite svoj organizam skrobom i ostalim blagotvornim sastojcima koje sadrži ova žitarica.

Kukuruz je iz Amerike u Evropu doneo Kolumbo 1493. godine. Danas u ukupnoj proizvodnji žitarica na globalnom planu nalazi se na drugom mestu iza pirinča.

Hranljiva vrednost kukuruza zavisi od načina njegove pripreme. Mlevenjem zrna se smanjuje procenat masti i proteina, dok se ljušćenjem otklanja celuloza.

U kukuruzu najviše ima vitamina C i A koji, međutim, iščezavaju tokom termalne obrade.

Najbolje ga je konzumirati nakon što je ubran - što duže stoji gubi šećer. I konzervirani kukuruz je zdrav jer je bogat antioksidantima.

Čak je i kukuruzna svila blagotvorna - pre svega kao diuretik, a pomaže kod bolesti urinarnog trakta, srčanih tegoba i reume.

Skrob je sastojak koji je najviše zastupljen u zrnu kukuruza (73 odsto) i predstavlja važan izvor energije. Zato se preporučuje konzumiranje ove žitarice za doručak.

Svež kukuruz u frižideru možete čuvati najduže dva do tri dana, ili ga zamrznite tako što ćete klipove staviti u vrelu vodu na nekoliko minuta, a potom u led kako bi se brzo ohladili.

Zatim skinite zrna sa klipa, prstima ili nožem, i stavite ih u kesu za zamrzivač.

Tokom zime koristite zrna kukuruza kao dodatak raznim jelima od mesa i povrća, umesto hleba ili krompira, ili napravite salatu: zrna kukuruza pomešajte sa čašom kisele pavlake, posolite po ukusu i dodajte sitno seckanu mirođiju.

Mondo

Pušenje ubija

Pušenje usmrti više ljudi nego droga, alkohol, sida, samoubistva, ubistva i saobraćajne nesreće zajedno! Nikotin je supstanca koja izaziva najveću zavisnost.

Svaki treći stanovnik Srbije je pušač, a od bolesti izazvanih upotrebom duvana, u Srbiji godišnje umre 16.000 ljudi.

Svetska zdravstvena organizacija saopštava da duvanski dim ubija jednu osobu svakih šest sekundi! Takođe, cigarete nisu smrtonosne samo za pušače već i za one koji u neposrednoj blizini udišu duvanski dim. I kod njih je povećan rizik od srčanog napada.

Kliknite na sliku, da biste videli u punoj veličini.

Smeh je najbolji lek

Da li doza veselog zadirkivanja ili smeha može biti korisna da se teškoće i napori lakše savladaju?

Bez muke nema nauke ili bez bola nema pobede, nema uspeha - česte su mantre koje ljudi koriste da bi se motivisali na rad ili napore u obrazovanju ili u teretanama. Ali da li doza veselog zadirkivanja ili smeha može biti korisna da se teškoće i napori lakše savladaju?

Li Berk, profesor psihologije na Loma Linda Univerzitetu u Kaliforniji tvrdi da može.

Da bi otkrio zdravstvene koristi smeha na ljudskio organizam, Berk je grupi od 14 dobrovoljaca prikazao dvadesetominutni kolaž najkomičnijhih scena iz nekoliko rijaliti programa na televiziji. Pritom je merio njihov krvni pritisak i nivo holesterola pre i posle gledanja komičnih scena.

Rezultati koje je ovih dana predstavio na godišnjoj konferenciji Asocijacije američkih psihoiloga u San Francisku trebalo bi da donesu smeh svim poklonicima parole "lako ćemo". Jer, za vreme "vežbe kikotanja", kod svih učesnika testa padao je sistolni krvi pritisak i snižavao se nivo holesterola.

Direktno poređenje sa koristima od vežbanja je teško ali Berk procenjuje da su psihološke koristi smeha ravne onima koje se dobiju prilikom dvadesetominutog umerenog opuštanja.

Međutim, gledanje pojedinih dramatičnih i teških scena iz, na primer, filma "Spasavanje vojnika Rajana", imalo je potpuno suprotan efekat.

To, međutim, nije sve: smeh takođe može pomoći u borbi protiv infekcije. Neka istraživanja otkrila su da smeh poboljšava delovanje imunog sistema tako što povećava proizvodnju antitela i aktivira ćelije koje predstavljaju prirodni branu.