Zakon o zabrani pušenja

Predah uz kafu i cigaretu posle obilaska brojnih prodavnica u tržnim centrima od 11. novembra više neće biti moguć. Tog datuma u potpunosti stupa na snagu zabrana pušenja. Pušačima koji se ove odredbe ne budu pridržavali inspekcija će na licu mesta pisati kaznu od 5.000 dinara, dok će upravnik tog tržnog centra biti kažnjen sa 30.000 do 50.000 dinara.

Vlasnik ugostiteljskog objekta većeg od 80 kvadrata može da odredi posebnu prostoriju za pušače

Naime, od 11. novembra pušači će biti proterani iz radnog prostora, obrazovnih i kulturnih ustanova, sportskih i tržnih centara, delimično i iz restorana.

Novi Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu usvojen je 5. maja ove godine, stupio je na snagu 15. maja, nakon čega je ostavljen prelazni period za prilagođavanje, koji ističe 11. novembra.

Prema rečima dr Srmene Krstev, predsednice Republičke stručne komisije za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja, predviđena je potpuna zabrana pušenja na svim radnim i javnim mestima, uključujući i hodnike, liftove, čekaonice... Zakon predviđa i izuzetke, pa je na određenim radnim mestima, kao što su banke na primer, dozvoljeno obezbediti posebnu prostoriju za pušenje koja mora biti obeležena i sa posebnom ventilacijom.

- Takav prostor za pušače neće smeti da postoji u objektima državne i lokalne samouprave, u zdravstvenim ustanovama, školama, gde neće smeti da se puši ni u dvorištima. Potpuna zabrana važiće i za sportske i tržne centre, sve objekte za proizvodnju, kontrolu i promet lekova, za smeštaj i promet namirnica, u objektima društvene ishrane kao što su studentske menze, u medijima... - navodi dr Srmena Krstev.

Posebna priča su ugostitelji. Poučeni velikim problemima u Hrvatskoj, srpski kreatori novog zakona su se potrudili da i njima izađu u susret. Kako kaže naša sagovornica, kafićima i restoranima ustupci su napravljeni i zbog uticaja duvanske industrije.

- Zakon uvodi odgovornost poslodavca koji je dužan da se pobrine za njegovo sprovođenje. Pojedinac koji puši na radnom mestu platiće 5.000 dinara, njegov neposredni rukovodilac 30.000 do 50.000 dinara, a firma između pola miliona i milion dinara. Inspektori će dokazivati da je neko pušio ne samo ako ga zateknu sa cigarom u ustima već i na osnovu dima u vazduhu, pepeljare, opušaka, mirisa - objašnjava dr Krstev.

Svetski dan čistih ruku

Glavni cilj obeležavanja Svetskog dana čistih ruku, 15. oktobra, je razvoj kulture pranja ruku sapunom, jer mali broj ljudi pere redovno ruke posle upotrebe toaleta, pre i posle negovanja bebe, pre pripremanja hrane.

Pranje ruku sapunom je jedna od najefikasnijih i najisplativijih mera prevencije dijareje i upale pluća, bolesti koje su najodgovornije za umiranje dece do godinu dana, ukazuju stručnjaci.

Neki podaci pokazuju da svake godine 3,5 miliona dece u svetu ne doživi svoj prvi rođendan zbog dijareje i pneumonije.

Uprkos tome što je pranje ruku sapunom spasonosna mera, veliki je izazov promovisati jednu apstraktno dobru ideju i pretvoriti je u praktično ponašanje koje se primenjuje uvek kada je to potrebno - kod kuće, u školi, u nekoj drugoj situaciji i okruženju - u lokalnoj zajednici i širom sveta.

Širenje navike pranja ruku sapunom može značajno doprineti dostizanju milenijumskog cilja - smanjenju umiranja dece uzrasta do pet godina do 2015. godine za dve trećine, navedeno je na sajtu Svetskog dana čistih ruku.

Takođe se navodi da je pranje ruku sapunom spasonosna mera koja je i tehnološki i finanasijski dostižna svim zemljama i svim zajednicama i pojedinačno je najisplativija zdravstvena intervencija.

Pranje ruku sapunom redukuje bolesti među kojima su dijareja, akutne respiratorne infekcije, stomačne infekcije i infekcije kože i očiju, a higijenske intervencije, koje uključuju i edukaciju i promociju pranja ruku, mogu da dovedu do smanjenja nastanka više od 45 odsto slučajeva bolesti praćenih prolivom.

Takođe je procenjeno da pranje ruku sapunom smanjuje rizik 42 do 47 odsto nastanka bolesti praćenih prolivom.

Prema podacima Unicefa, broj dece ispod pet godina koja žive u domaćinstvima koja nisu obuhvaćena sanitarno-zdravstvenim merama je 280 miliona, 1,8 miliona ljudi umire svake godine od dijareje, uključujući i koleru, a 90 odsto svih smrtnih slučajeva uzrokovanih dijarejom su deca ispod pet godina.

Oko 88 odsto svih smrtnih slučajeva uzrokovanih dijarejom pripisuje se neispravnoj vodi, neadekvatnim sanitarno-zdravstvenim merama i neadekvatnoj higijeni.

Prema istraživanju zdravstvenog stanja stanovništva Srbije, u Srbiji 73 odsto odraslog stanovništva i 75 odsto dece i omladine od devet do 19 godina redovno pere ruke.

Povodom obeležavanja Svetskog dana čistih ruku kompanija "Henkel" organizovala je edukativnu akciju "Budimo čisti za pet", koja se sprovodi u nekim beogradskim osnovnim školama, a podrazumeva kratku predstavu i edukativno predavanje o značaju pravilnog održavanja higijene.

Ta kompanija će Svratištu za decu u narednih godinu dana donirati neophodna sredstva za higijenu.

(Tanjug)

Mršavite spavajući

Osobe koje drže dijetu a ne spavaju dovoljno gube manje masnog tkiva nego oni koji uz odgovarajući režim ishrane imaju i dovoljno sna, utvrdili su američki stručnjaci s Čikaškog univerziteta.





Ovo je još jedan od nalaza koji potvrđuje da navike vezane za spavanje imaju uticaj na regulisanje telesne težine, prenosi Rojters.

Čikaškom studijom je bilo obuhvaćeno desetoro muškaraca i žena s viškom kilograma, koji su u laboratorji za proučavanje sna proveli po dve odvojene nedelje.

Tokom oba perioda ispitanici su bili na istom dijetalnom režimu, ali su tokom jedne nedelje tokom noći spavali po 8,5 sati, a druge po 5,5 sati.

I u jednoj i u drugoj nedelji, ispitanici su gubili istu količinu kilograma - oko 3,5 - ali je one nedelje kad su duže spavali, preko 50 odsto izgubljene mase činilo salo, dok ju one kad su spavali kraće, salo imalo samo 25 odsto udela u izgubljenoj masi, a ostalo je bio gubitak mišićnog i drugog tkiva, što svakako nije cilj osoba koje se podvrgavaju dijeti.

Stručnjaci upozoravaju da ovo istraživanje, ipak, pati od izvesnih manjkavosti. Između ostalog, bilo je premalo učesnika, trajanje studije je bilo suviše kratko i ona je obavljena u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima. 

Možda rezultati ne bi bili takvi na većem broju ispitanika, tokom dužeg perioda i u svakodnevnim uslovima, ukazali su oni.

Jedan od učesnika istraživanja, dr. Plamen Penev, napominje da je njime ustanovljeno i to da ljudi na dijeti koji manje spavaju, osećaju veću glad nego oni koji spavaju više, iako unose podjednak broj kalorija.

Kod ispitanika koji su manje spavali je, takođe, utvrđen i veći sadržaj aciliranog grelina u krvi - jedne forme hormona koji podstiče apetit. 


Izvor: Tanjug

Beli luk kao lek

Beli luk je moćni lek dostupan svima. Dokazan antibiotik, snižava krvni pritisak i holesterol u krvi, smanjuje rizik od raka...

Lekovita svojstva belog luka su široko korišćena u narodnoj medicini. Mnoga od njih su naučno potvrđena i dokazan je mehanizam dejstva ovog leka. Latinsko ime ovog leka, Allium sativum potiče od njegovog najpoznatijeg sastojka, alicina.

Snižava holesterol

Beli luk (garlic, allium sativum) snižava holesterol, što su dokazale brojne studije. U belom luku je pronađeno šest sastojaka za koje se smatra da snižavaju holesterol, kočeći njegovo stvaranje u jetri. Tri čena belog luka dnevno može da smanji holesterol za deset posto. Posebna vrednost je u tome što povišava nivo tzv. dobrog ili zaštitnog HDL holesterola. Novija istraživanja su pokazala da je od samog ukupnog holesterola bitniji odnos njegovih frakcija HDL i LDL. Ako je loš holesterol (LDL) niži, a dobar (HDL) viši štetan uticaj na organizam je mali bez obzira što je ukupan holesterol visok. Beli luk sirov, baren ili mariniran može poboljšati nivo holesterola, ali je u prahu bezvredan.

Grip i prehlada

Beli luk je u narodu poznat kao lek protiv gripa i prehlade. U Rusiji ga zovu ruski penicilin. Kad grlo počne da vas boli, pojedite malo belog ili crnog luka da oterate prehladu ili grip. Ako to uradite na vreme, možda se nećete ni razboleti. Beli luk ubija viruse izazivače hripa i prehlade, ali i bakterije, gljivice i parazite tako da deluje kao moćan antibiotik.

Alin sastojak belog luka u organizmu deluje slično leku karbocisteinu (Mukodine) – razvodnjava sekret, pokreće ga i omogućava lakše iskašljavanje. Smanjuje otok sluzokože i olakšava disanje. Ako vam je nos zapušen, sinusi puni sekreta, kašljete ili imate bronhitis beli luk vam može znatno pomoći.

Jača imunitet

Ako želite da ojačate svoj imunitet ozbiljno mislite na beli luk. On će povećati aktivnost T-limfocita i makrofaga koji su osnova snažnog imuniteta. Pod uticajem belog luka produkcija antitela je veća i ona se snažno bore protiv stranih tela, mikroorganizama i ćelija tumora.

Crni luk - povrće, začin i lek

Crni luk (allium cepa) poznat je kao hrana, začin, ali i kao lek još od davnina. Crni luk pozat je i pod nazivima: crveni luk, crvenac, glavata ljutika, kapula ili mrki luk. Smatra se da je crni luk poreklom iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu u celom svetu.

Crni luk se ranije gajio u vrtovima, a sada se gaji i na velikim površinama, jer je njegova primena raznovrsna i masovna u celom svetu.

Crni luk je zeljasta biljka sa lukovicom (korenom) u zemlji i stabljikom (sa šupljim zelenkastim listovima) visine do 1 metra. U našim krajevima je dostupan za ishranu tokom cele godine.

Korisni sastojci

Ispitivanjima je ustanovljeno da crni luk sadrži dosta lekovitih-aktivnih materija, a da ih najviše ima u lukovici, mada se u ishrani koriste cvet, stabljika i listovi.

Crni luk je bogat vitaminima i mineralima:

• alicin
• belančevine
• biljna vlakna
• biljne masti
• biljni hormoni
• vitamin A
• vitamin B1 i B2
• vitamin E
• vitamin P
• vitamin K
• glikozida
• enzimi
• eterična ulja
• kalcijum
• karotin
• kercetin
• sumpor
• ugljeni hidrati
• flavonoidi

Manjak sna vodi gojaznosti

Tinejdžeri koji tokom radne nedelje spavaju manje od osam sati dnevno, jedu više masne hrane i grickalica od onih koji spavaju više od osam sati, poručuju američki stručnjaci iz bolnice Brigam i Medicinskog centra Bet Izrael u Bostonu.



Neke ranije studije su ukazivale da manjak sna može da dovede do gomilanja kilograma, ali tek ova pokazuje odakle dolazi taj višak kalorija, prenosi Rojters. 

Dr Suzan Redlajn i tim njenih kolega, su analizirali 240 tinejdžera starosti od 16 do 19 godina, koji su učestvovali u jednom istraživanju o spavanju. Njihovo spavanje je praćeno preko jednog uređaja na ručnom zglobu, a ishranu je kroz razgovor s njima pratilo obučeno osoblje. 

Utvrđeno je da adolescenti koji spavaju manje od osam sati dnevno, dobijaju 2,2 odsto više kalorija iz masti, a tri odsto manje kalorija iz ugljenih hidrata nego njihovi vršnjaci koji spavaju preko osam sati. 

Kada se takva ishrana praktikuje duže vreme, normalno je da dođe do gomilanja sala, ističu američki stručnjaci. 

Utešno je to što taj rizik od gojaznosti može jednostavno da se neutrališe. Naime, tim iz Bostona je utvrdio da svaki dodatni sat spavanja smanjuje izglede da grickalice budu znatniji izvor kalorija za 21 odsto. 

Začudo, kada su dobijeni rezultati analizirani po polovima, ispostavilo se da oni imaju statistički značaj samo za devojčice, ali ne i za dečake. Još nije jasno zašto je to tako. Jedno od mogucućih objašnjenja bi moglo da bude da su tinejdžerke sklonije da jedu iz emotivnih razloga nego tinejdžeri. 

Pokazalo se, inače, da je samo 34 odsto ispitanika, obuhvaćenih ovim istraživanjem, u proseku spavalo osam ili više sati dnevno, što može da predstavlja jedan od uzroka povećane gojaznosti među mladima u SAD. 

U Američkoj akademiji za medicinu sna tvrde da je tinejdžerima potrebno najmanje devet sati sna dnevno da bi se osećali odmornim i pribranim. 


Izvor: B92

Ubrzaj korak i ostani zdrav

Britanski naučnici tvrde da bi godišnje u toj zemlji bilo bar deset hiljada manje obolelih od raka, ukoliko bi ljudi bili fizički aktivniji. Dovoljna je, kako kažu, šetnja u nešto žustrijem tempu ili, čak, ubrzavanje uobičajenog ritma kojim se obavljaju kućni poslovi.

Svega 45 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno moglo bi da spreči bar pet i po hiljada slučajeva raka dojke godišnje u Velikoj Britaniji, tvrde naučnici u Svetskom fondu za istraživanja raka.

Pored toga, ukoliko bi ljudi vežbali bar pola sata dnevno, broj obolelih od raka creva u toj zemlji bio bi manji za bar 4.600 slučajeva.

Proporcionalno bi se smanjila i stopa smrtnosti od navedenih malignih oboljenja za 1.500 (rak dojke), odnosno 1.900 (rak creva) ljudi godišnje, piše sajt RTS-a.

Svetski fond za istraživanja raka potencira značaj fizičke aktivnosti za prevenciju malignih oboljenja, jer su uvereni da je svega trećina ljudi svesna te činjenice.

Dr Rejčel Tompson iz Fonda napominje da vežbanje ne mora da podrazumeva da se "svaki dan preznojavate u teretani". Dovoljni su šetnja u žustrijem tempu, vožnja bicikla, plivanje, ples ili, čak, kombinacija rada u bašti i usisavanja kuće.

"Postoje veoma čvrsti dokazi da je fizička aktivnost veoma važna za prevenciju raka. Čak i umereno povećanje nivoa aktivnosti moglo bi da spreči hiljade slučajeva raka godišnje u Velikoj Britaniji", tvrdi dr Tompson.

"Podaci koje imamo jasno ukazuju da je dovoljno da napravite male izmene u svojim navikama... Napravite od šetnje svoj novi hobi, idite peške u kupovinu umesto automobilom ili autobusom. Samo to je dovoljno da biste uradili mnogo za svoje zdravlje", objašnjava britanska naučnica.

Vežbanje je samo po sebi blagotvorno, ali važno je i zbog toga što sprečava gojaznost, koje je značajan faktor rizika oboljevanja od raka.