Doručak - najvažniji obrok u toku dana

Često pominjemo savremeni način života kao jedan od uzroka mnogih bolesti, mada takav način života nije uzrok svih naših jada, već način na koji ga mi organizujemo. Preskakanje doručka u ishrani jedan je od najvećih "prestupa" i "preduslov" za mnoge zdravstvene tegobe.

Zašto doručak?

U svim savremenim istraživanjima o zdravoj ishrani, preporučuje se 4 do 5 obroka u toku dana, što znači da treba jesti i nešto ujutru i nešto u toku dana, pa i nešto uveče. Ne treba preskakati doručak niti zanemarivati večeru.

Značaj doručka

Ustanovljeno je da doručak povoljno utiče na metabolizam, popravlja raspoloženje, poboljšava koncentraciju, poboljšava radni učinak, daje neophodnu snagu na početku dana, snižava nivo štetnog holesterola u krvi, smanjuje glad, povoljno utiče na regulisanje težine, štiti organizam od bolesti, povoljno utiče na rad mozga, povoljno utiče na regulisanje šećera u krvi...

Zašto je doručak zdrav?

Svi recepti za zdravu ishranu preporučuju više manjih obroka u toku dana i obavezan doručak. Redovna ishrana i redovan doručak doprinose sprečavanju gojaznosti, ali i ne dozvoljavaju neuhranjenost i anoreksiju (lakše se održava idealna težina).

Doručak smanjuje suvišne kilograme u svim receptima za dijete, ali je efikasan i protiv gubitka apetita. Istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno doručkuju imaju manju težinu od onih koji preskaču doručak.

Pravilnom ishranom, sa doručkom i više manjih obroka u toku dana, mi pravilno opterećujemo organizam i omogućavamo mu da normalno finkcioniše čitavog dana.

Dokazano je da se redovnim doručkom smanjuju problemi sa nadimanjem, lošom probavom, zatvorom, mučninom, mamurlukom...

Redovan doručak preporučuje se za održavanje korisnog nivoa šećera u krvi, naročito dijabetičarima i sportistima.

Pravilnim obrocima u toku dana deca se uče zdravom životu i omogućuje im se da pravilno rastu i rzvijaju se.

Doručak ima značajno mesto u prevenciji bolesti srca, bolesti krvnih sudova i visokog krvnog pritiska.

Za dugovečnost, protiv umora, protiv depresije, protiv malaksalosti i protiv stresa preporučuje se redovan doručak.

Ženama doručak pomaže prilikom PMS-a, u trudnoći, pri dojenju dece, u menopauzi, ali i u borbi protiv celulita.

Šta jesti za doručak?

Lekari, nutricionisti i ostali stručnjaci za ishranu preporučuju neku od sledećih namirnica za doručak:

Jedna jabuka dnevno za jači imunitet

Konzumiranje po jedne jabuke dnevno moglo bi da pojača imunološki sistem ljudi i smanji upale vezane za višak kilograma i dijabetes, pokazali su rezultati američkog istraživanja.

Grupa naučnika s Univerziteta u Ilinoisu je utvrdila da se radi o svojstvu koje jabukama daju rastvorljiva vlakna prisutna u tom voću.

Stručnjaci smatraju da konzumiranje 28 do 35 grama rastvorljivih vlakana dnevno blagotovno deluje na zdravlje.

Ta vlakna imaju antiinflamatorno dejstvo i mogu da omoguće bolje funkcionisanje imunološkog sistema, kao i da spreče pojavu raka debelog creva.

Rastvorljiva vlakna su prisutna i u ovasu, ječmu, integralnim žitaricama, orasima, šargarepi, sočivu, agrumima, suvom voću, suvim šljivama, jabukama i jagodama.

Tanjug

Preporuke za apsolutne početnike u trčanju

Imate želju da počenete da se bavite trčanjem, motivisani ste i želite da se na stazi osećate prijatno. Biti trkač početnik posebno je teško, jer i pored napornog treninga vi još uvek niste u stanju da trčite 30 minuta neprekidno. Želite da napredujete, a nemate koga da pitate. No, ono što je dobro kod trčanja jeste što se vrlo brzo ulazi u kondiciju i što postoji dosta materijala koji vam mogu pomoći da postanete trkač. Pored uopštenih pravila o kojima smo već pisali, listu nastavljamo praktičnim savetima koji će učiniti da vam trčanje postane zdrava navika.

Preporuke za početnike

• Pre nego što odete na trening, nekih 2-2,5 sati ranije pojedite voćku ili bonžitu, a sat vremena posle toga i 0.3l vode ili nekog energetskog pića. Na trening nikako ne krećite odmah posle jela, biće vam loše.
• Ponesite štopericu, da biste imali predstavu koliko vremena trčite. Pulsmetri nisu neophodni, ali uz pomoć njih možete pratiti i puls (frekvenciju rada srca) dok trčite i tako regulisati zonu u kojoj trenirate.
• Pre treninga, hodajte ili džogirajte nekoliko minuta da bi ste se zagrejali , a posle treninga ponovite šetnju, kako bi vam se puls umirio. Pre trčanja istezanje nije neophodno, ali je nakon treninga obavezno.
• Vreme utiče na trčanje. Obucite se prikladno bilo da je hladno ili vruće, da li duva vetar ili pada sneg. Ovo je najčešća greška početnika, koji misle da će im nošenje šuškavca i druge slojevite odeće u letnjem periodu pomoći da brže izgube masne naslage.
• Ne žurite. Početak vaše trkačke karijere treba da vam bude uživanje. Lagano stičite kondiciju i nemojte da se brinete koliko brzo i koliko dugo trčite.
• Kačket je dobar za zaštitu od vetra, kiše i sunca. Naočare sa UV zaštitom mogu učinit vaša trčanja ugodnijim u toku letnjih, ali i snežnih dana.
• Trčanje razvija mišiće, ali i kosti i zglobove. Vašim kostima treba kalcijum, a njega ima u mleku i zelenom povrću. Čaša ili dve jogurta ili obranog mleka će vas snabdeti dnevnom potrebnom količinom kalcijuma.
• Izbegavajte zakrčene i zadimljene gradske ulice. Trčite u prirodi i sačuvajte zdravlje i vaša pluća. Uvek imajte na umu opasnosti od saobraćaja i mogućih nezgoda zbog nesavesnih vozača. Ako trčite uveče nosite odeću sa “mačjim okom”.
• Početnike gotovo po pravilu bole zglobovi i mišići. Ako se desi ova neprijatna sitacija, dobar tretman posle trčanja je led. Kesica leda na zglob pomaže da bol i eventualni otok brže prođe. Zbog mogućnosti povreda trenirajte na mekšim podlogama, poput zemlje ili atletske staze od tartana
• Ako vam vreme ne dozvoljava ili jednostavno nemate priliku da trčite probajte bicikle i kros trenažere u teretani. Oni razvijaju komplementarne mišiće onima koji se koriste prilikom trčanja. U teretanama u odeljku sa kardio spravama sve više su dostupne i trake za trčanje. Mi vam ipak savetujemo prirodnu stazu, vetrić u kosi i miris zelenila :)

Trcanje.rs

Uticaj trčanja na zdravlje

Pozitivni učinci

1. lakše kontrolisanje telesne mase i/ili gubitak u težini (bez aerobnih treninga nema mršavljenja)

2. povećanje mišićne mase

3. dobar uticaj na kardiovaskularni sistem (ako trčite samo 15km nedeljno smanjujete za 50% šansu da obolite od koronarne bolesti srca – tu spadaju infarkt, aritmija, angina pektoris,…). Takođe smanjuje krvni pritisak.

4. povećanje gustine kostiju

Vozite bicikl ukoliko već ne možete da trčite

5. stimuliše lučenje hormona rasta (poznati uzimaju vakcine ovog hormona da bi izgledali mlađe)

6. smanjuje verovatnoću dobijanja šloga

7. smanjuje rizik od raka dojke

8. trčanjem vežbate pluća jer koristite dodatnih 50% kapaciteta koji se inače ne koristi

9. smanjenje /oslobađanje od svakodnevnog stresa

10. napredak u emotivnom životu

11. osnaživanje imunog sistema i otpornosti organizma na infekcije

12. zaustavljanje ili usporavanje efekata starenja

13. znatan uticaj na postizanje i održanje fizičke forme

Za osobe koje tek ulaze u svet trčanja, važno je znati da je potrebno vreme da se dođe u formu, a za uspeh je najvažnija stvar da se prati kako se organizam oseća i da se prema tome određuje tempo i dužina staze. Na primer, ako vam je teško disati ili se brzo umorite dok trčite, dobro bi bilo smanjiti brzinu (tempo) ili skratiti dužinu staze na par nedelja. Takođe, ako trkač oseća da mu ne predstavlja problem ni tempo, ni dužina, može ih postepeno i povećavati. Jednostavan test za početnike glasi: Ako nakon trčanja možete da nastavite sa normlanim aktivnostima trening je bio dobar – umeren. Ukoliko niste u stanju da hodate, sutradan ne možete da siđete niz stepenice sigurno ste se preforsirali.

Trčanje može imati i blagotvorne psihološke učinke, mnogi trkači imaju neku povećani, euforični osećaj, za koji se smatra da ga izazivaju endorfini – hormoni sreće, koje telo proizvodi kao odgovor na dugotrajno bavljenje sportom. Trčanje je najbolja terapija za osobe koje pate od depresije, kao i osoba koji se bore protiv raznih oblika zavisnosti.

Izvor: astma.rs

Trčanje

Mnogi od nas se trčanja sećaju kao nečeg ružnog zbog osnovne škole, kada su nas terali da trčimo. Da li ste nekad razmišljali o tome od kada čovek trči i zašto? Istorija nam govori da čovek od davnina trči i to najpre zbog toga što je to bio način da ulovi neku životinju, zatim da bi otišao u željenom smeru i da bi se takmičio u trčanju kao sportskoj disciplini jod od nastanka Olimpijskih igara. Sada, trčimo zato što želim oda imamo dobru kondiciju, liniju i zato da bi zaustavili starenje i bili zdravi. U te svrhe možemo koristiti samo patike i prostor u prirodi ili pak sprave kojih ima na desetine i trčati u zatvorenom prostoru. Sve je stvar izbora. Nekada davno kretanje je zahtevalo veliki unos energije tj. veliku količinu hrane. Potreba za unosom energije, naravno postoji i danas, ali se promenio odnos hrana – trčanje (aktivnost). Sada jedemo mnogo više od naših predaka, a krećemo se mnogo manje. Rezultat je naravno debljina. Veliki deo populacije je gojazan, a samim tim i podložan mnogim bolestima i sklon oboljevanju. Zbog toga moždani udari i kardiovaskularna oboljenja učestvuju u svim uzrocima smrtnosti sa 50%. Iz svega navedenog ne treba posebno isticati značaj kretanja – neophodno je kretati se to je svima nama jasno. Ako ne možete da trčite, pokušajte da pešačite do posla. Postavite sebi obavezu da svakog dana pola sata odvojite za kretanje u bilo kom obliku., jer to je način da se očuva zdravlje, a time i poboljša kvalitet života.

Zašto baš hodanje i trčanje?

Koristi od trčanja su višestruke, ali morate imati na umu da je od izuztene važnosti da to bude pravilno i u skaldu sa vašim zdravstvenim stanjem. Trčanje je najprirodniji način kretanja. Ako tome dodate vremensku i finansijsku dimenziju shvatićete da je najisplativije (jer vam ne treba nikakva skupa oprema, nikakvo predzanje, obuka, trener i slične stvari). Takođe, možete trčati bilo gde i u bilo koje vrrme (kad to vama odgovara), po bilo kakvom vremenu (to je stvar lične procene da li vam smeta kiša ili sneg, sunce, hladnoća). Osnovni preduslov i jedini u stvari, je da imate jaku volju. Ona vam je neophodna da istrajete u ovoj odluci, jer jedino tako možete sebi priuštiti dobro zdravlje, kondiciju i lep izgled.

Pripreme za trčanje

Ako ste shvatili značaj trčanja i odlučili da budete dosledni, a nikada ranije niste trčali bilo bi dobro da prvo proverite svoje zdravstveno stanje. Potrebno je da uradite pregled opšteg stanja organizma i otkloniti eventualne rizike kao što su: bolesti srca, pluća ili postojanje šećerne bolesti. Potrebno je samo pripremiti patike, odrediti lokaciju gde ćete trčati (makar to bio obližnji park), odvojiti vreme i planirati da to bude svakoga dana. Odreknite se nekog oblika lenstvovanja (gledanje televizije, čitanja novina ili ispijanja kafe s prijateljicom). Imajte na umu da to radite za sopstveno zdravlje.

Način trčanja

Kada dođete na željenu lokaciju to ne znači da treba krenuti u trčanje svom snagom. Naprptiv. Laganim hodom, koji će polako preći u brzi hod a zatim u trčanje počnite svoju stazu zdravlja. Ne bilo loše da se prethodno zagrejete, razgibate zglobove, ruke i noge, istegnete. Tako ćete sprečiti bol usled naglih pokreta i eventualne povrede, ako preterate sa jačinom trčanja. Preporučuje se trčanje svaki drugi dan na početku, po pola sata, a zatim možete dodati i minutažu i broj dana. Poželjno je svakoga dana trčati, ali možete preskočiti jedan – dva dana nedeljno.

Posle trčanja

Morate pripremiti organizam za gubitak tečnosti, što znači da i pre i posle trčanja pijete vodu i tako omogućite sebi da normalno funkcionište za vreme trčanja kada gubite dosta tečnosti. Takođe, nemojte se meriti posle trčanja (ako je jedini cilj vašeg trčanja mršavljenje), jer je to samo gubitak tečnosti. Planirajte bar 2 litra tečnosti tokom dana. Merite se jednom nedeljno, tako će rezultati bolji i realniji. Ono što je jako važno, ako je motiv mršavljenje, je da će vam apetit biti slabiji posle trčanja i da ćete se bolje osećati uopšte uzev, jer trčanjem oslobađate endorfine. To su supstance koje nam pomažu da se osećamo bolje, jer su one uzrok dobrom raspoloženju. A može i obrnuto: kada smo dobro raspoloženi to znači da imamo višak enodrfina. WebMedicina.info

Voda

Ljudski organizam sastoji se od 70 odsto vode, zato je adekvatan unos ove tečnosti preko potreban za njegovo normalno funkcionisanje, naročito leti kada su visoke temperature. Bez hrane čovek može da preživi i nekoliko nedelja, a bez vode svega nekoliko dana.

Vodu je neophodno piti stalno, čak i pre nego što ožednimo, jer je žeđ kod zdravih osoba signal da je unos vode nedovoljan. Prema rečima dr Dragane Jovanović, u organizmu postoje fiziološki mehanizmi koji vodu raspoređuju u telu shodno onome koliko smo je uneli.

– Da li unosimo dovoljno vode može da se prepozna po tome koliko osoba često mokri, kao i po izgledu urina. Ukoliko zdrava osoba ređe i manje mokri tokom dana, to je jasan pokazatelj da treba da unosi više tečnosti. Takođe, tamonožuta boja urina znači da organizam negde štedi vodu, što opet znači da treba da pojačamo njen unos – objašnjava naša sagovornica.

Boja limuna karakteristična je za razređenu mokraću pri izlučivanju velikih kočina urina.

Prema rečima doktorke Jova nović, voda je neophodna za sve metaboličke procese u organizmu. Važna je za rad bubrega, učestvuje u procesu varenja, transportu i eliminaciji štetnih materija, apsorpciji samih materija, održavanju konstantne telesne temperature i termoregulacije organizma.

– Količina vode koja je neophodna za fiziološki rad organizma je različita i zavisi od pola, uzrasta, zdravstvenog stanja, spoljašnje temperature i fizičke aktivnosti. Muškarci imaju nešto veći procenat vode u organizmu od žena, pa oni dnevno treba da unose oko tri litra vode. Žene imaju veći procenat masnog tkiva u organizmu, koje manje vezuje vodu u odnosu na miš ićno tkivo, koje preovlađuje kod muškarca. Preporuka za zdravu žensku osobu je da unosi oko 2,2 litra tečnosti dnevno – kaže naša sagovornica.

Koliko će se vode unositi, zavisi i od kalorijske vrednosti hrane koja se konzumira. Kako objašnjava doktorka Jovanović, jedan mililitar vode ide na jednu kilokaloriju.

– Deca do pet kilograma težine dnevno treba da piju oko 0,75 litara vode, a deca starosti od deset godina oko litar tečnosti – kaže doktorka Jovanović.

Ukoliko se konzumira flaširana voda, neophodno je obratiti pažnju na sastav svih minerala – kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum, sulfate, hloride i karbonate. Zato nije na odmet pogledati pre kupovine deklaraciju i pročitati šta sve ta voda sadrži.

– Ukoliko flaširana voda ima do 1.000 miligrama po litru suvog ostatka, što piše na etiketi, ta voda može da zameni pijaću vodu. One koje imaju više ovog suvog ostatka, što znači da su mineralizovanije, ne mogu da je zamene. Ona se onda može konzumirati uz obrok, jedna do dve čaše dnevno – objašnjava doktorka Jovanović.

Mozak Oko 80 odsto mozga čini voda. Ona učestvuje u prenošenju nervnih impulsa, pa je tako veoma važna za normalno funkcionisanje mozga. Gubitak od samo dva odsto vode dovodi do smanjene koncentracije i usporenog razmišljanja. Simptomi teške dehidracije odražavaju se na mozak u smislu pojave konfuzije i, na kraju, kome. Voda je takođe veoma važna za ovaj organ, jer se u telesnim tečnostima osim nje nalaze i različiti rastvoreni minerali, kao što su intracelularni jon kalijuma i ekstracelularni joni, hloridni i natrijumski. Upravo adekvatan sadržaj ovih jona održava normalni sadržaj vode unutar i van ćelije. Bilo koji poremećaj tih minerala u organizmu dovodi do bubrenja ćelija što se na nivou mozga odražava kao edem mozga. Takođe i preterani unos vode u kratkom vremenskom periodu može da dovede do intoksikacije vodom, što takođe dovodi do stanja uznemirenosti, povraćanja, konfuzije i kome.

Koža Dovoljna količina vode održava vitalnost kože, odnosno njen stepen hidratacije i elastičnosti i usporava njeno starenje.

Krvni sudovi Oni su elastični i prilagođavaju se količini tečnosti koja je u njima, šireći i skupljajući svoj obim. Kada kroz njih prolazi manje tečnosti, oni toj situaciji moraju da se prilagode, pa počinju da se grče, odnosno smanjuje se njihov obim. Smanjenje količine tečnosti u krvotoku dovodi i do pada pritiska na njegovim krajevima – kapilarnoj mreži koja snabdeva tkiva i organe krvlju. Da ne bi došlo do oštećenja tkiva usled manjka krvi, kardiovaskularni sistem reaguje povećanjem pritiska. Tako zapravo manji unos tečnosti dovodi do povišenog pritiska. To je ona vrsta povišenog pritiska kome se zapravo ne zna uzrok i koji se naziva esencijalna hipertenzija.

Kosti, zubi i zglobovi Voda čini zube i kosti jačim, jer ona nosi i izvesne količine fluora i kalcijuma koji su odgovorni za njihovu čvrstinu. Ona je i sastavni deo sinovijalne tečnosti koja je važna za pokretljivost zglobova.

Srce Voda je važna za pravilan rad ovog važnog organa. Nedovoljan unos vode odražava se na funkcionisanje celog organizma, jer je tada smanjena količina cirkulišuće tečnosti, to jest, krvi koja u smanjenoj količini dolazi do svih organa, pa i srca, što remeti njegovu funkciju. Kod srčanih oboljenja, međutim, višak tečnosti u organizmu može da bude prepreka za normalan rad srca. Zato se srčanim bolesnicima ograničava unos tečnosti. Takođe, zbog toga ona može da zaostane u plućima, kada se može javiti edem pluća.

Sistem za varenje hrane Voda pospešuje varenje i rastvaranje hrane u ćelijama, ali ima i ulogu u čišćenju ćelija od otpada. Zbog lakšeg varenja uzimanje vode za vreme obroka treba svesti na najmanju meru, kako ona ne bi razblažila sokove i usporila rad creva. Ne treba piti ledenu vodu, jer ona može da poremeti proces varenja hrane, ali i da izazove dijareju, upalu grla i tako dalje.

Bubrezi Oni su glavni za eliminaciju toksičnih materija koje je prethodno jetra obradila, ali služe i za održavanje balansa vode u organizmu i konstantnog sastava telesnih tečnosti i njenog elektrolitnog sadržaja. Ukoliko je unos smanjen, bubrezi štede vodu i urin postaje koncentrovaniji i tamnožut, te je manja količina izmokrene vode. Ovakvo stanje ne bi trebalo dugo da potraje, jer se remeti balans elektrolita. To dovodi do dehidracije, odnosno pojave mučnine, povraćanja, grčeva u mišićima i poremećaja u sprovođenju nervnih impulsa. Kad se unosi više vode, bubreg izbacuje višak tečnosti. Kod određenih bubrežnih oboljenja, unos tečnosti mora da se ograniči.

Ponudite mališanima vodu Deci do šest meseci može da se ponudi voda, ali se smatra da majčino mleko do ovog uzrasta može da ponudi dovoljan procenat vode, šećera i hranljivih materija. Uvođenje nemlečne ishrane od šestog meseca zahteva i unos vode. - Ukoliko je beba rođena u letnjem periodu, kada su visoke temperature, treba joj svakako ponuditi vodu, i to posle dojenja. Ta voda ne sme da bude opterećena mineralima, jer su bubrezi do treće godine života nezreli. Za njih tada najveće opterećenje predstavlja natrijum. Preporuka je da se voda kojom se pravi mlečna formula ili se daje bebi da pije bude prokuvana, bilo da je flaširana ili sa česme. Dovoljno je da se prokuva jedan minut ako je voda kontrolisana i zdravstveno ispravna. U suprotnom, neophodno je da ona ključa najmanje 15 minuta. Prokuvavanje vode kao mera prevencije preporučuje se kod beba do šest meseci – objašnjava dr Dragana Jovanović.

Blic

Zdravlje iz mora

More. Ne postoji apsolutno ni jedna stvar vezana za more a da ne asocira na mir, odmor i relaksaciju. I stvarno bosonoge šetnje dugim peščanim plažama, zvuci talasa koji zapljuskuju obalu i specifičan miris svežine mora će svakoga naterati da zaboravi ono zbog čega je i došao na odmor. Ipak, more u životu svakoga od nas znači mnogo više. Ili bolje reći u ishrani svakoga od nas znači mnogo više. U tim vodenim pro stranstvima se nalazi izvor sigurno najkvalitetnijih namirnica koje čovek može imati u svojoj ishrani. Nesreća je u tome što ih čovek po svom starom dobrom pravilu ne koristi, ili ih bar ne koristi u onoj meri u kojoj bi trebalo. U narednim redovima ćemo pokušati da vas podsetimo, pa možda pomalo prijateljski i ubedimo zašto bi od danas trebalo da u svom jelovniku imate više morske hrane.

RIBE

Proteini koje ćete pronaći u ribi su punovredni. Znači da su identičnog kvaliteta onim protei ni ma iz mesa i sadrže sve neophodne amino kiseline. Važna razlika je ipak u tome što za razliku od mesa i mesnih proizvoda u svom sastavu ne sadrže zasićene masne kiseline. Za ovim zasićenim masnim kiselinama je odavno raspisana poternica u pravilnoj ishrani i terete se za brojna oboljenja.

RIBLJA ULJA

Siguran sam da je mnogima prva asocijacija za riblje ulje odvratan ukus. Ipak, verujte gledajući pod nu tricionističkom lupom taj trenutak odvratnosti je i te kako vredan. Riblja ulja su izuzetno korisna kao odličan zaštitnik ali i ublažavaju simptome nekih hroničnih oboljenja kao što su artritis, ateroskleroza i probleme sa krvnim sudovima. Ono što najviše izdvaja riblja ulja od ostalih masnoća je njihov unikatan sadržaj velike količine visoko nezasićenih masnih kiselina kao i nekih masnih kiselina sa specifičnim brojem ugljenika u njihovom lancu.

OMEGA-3 MASNE KISELINE

Omega-3 masne kiseline su porodica polinezasićenih masnih kiselina. U ljudskoj ishrani su važna sledeća tri oblika: linolna kiselina (ALA), eikozapentaenska (EPA) i dokozaheksaenska kiselina (DHA). Morska hrana predstavlja do bar izvor eikozapentaenska (EPA), i dokozahe ksaenska kiselina. Nakon ove kratke i neop hod­ne biohemijske beleške dola zimo do pitanja: Zašto su omega-3 masne kiseline važne za dobro zdravlje? Nakon brojnih studija došlo se do brojnih jasnih zaključaka. 
Ove masne kiseline sprečavaju organizam da preterano prizvodi eikosanoide, familiju biološki aktivnih jedinjenja sličnih hormonima koje u povećanoj količini doprinose artritisu, astmi, srčanim oboljenjima, šlogu i brojnim srodnim oboljenjima. Omega-3 masne kiseline se ponašaju kao antagonisti sinteze eikosanoida i time smanjujući njegovu produkciju. Zbog to ga ishrana morskom hranom koja je dobro us kla đe na sa biljnim namirnicama se smatra efi kas nom u borbi sa zdravstvenim proble mima.
Omega-3 masne kiseline direktno utiču na rav notežu nekih komponenti u krvi kao što su li po proteini, smanjujući nivo lipoproteina male gu stine (LDL) i lipoproteina veoma male gusti ne (VLDL) koji doprinose taloženju holesterola na zidove arterija. Omega-3 masne kiseline takođe doprinose sniženju nivoa triglicerida, još jedne vrste masnoće zaslužne za srčana oboljenja.
Na kraju, preostaje samo još da dodamo da omega-3 masne kiseline mogu biti od velike po moći kod astme, artritisa, dijabetesa, mul ti pleks skleroze, hipertenzije, migrenskih gla vo bolja, kancera i nekih oboljenja bubrega.

ŠKOLJKE I RAKOVI

Danas su prisutne u gotovo svim kuhinjama sveta. Neki od predstavnika iz ove grupe se sma traju prestižnom hranom. Svoje oboža va oce pronalaze među onima koji vole razno vrsnost i različite načine za pripremu. Za sve njih se ipak može reći da se veoma lako pripremaju, a što je najvaž nije obiluju odličnim ukusom i mineralima.

ALGE

Upotreba algi se dosta stidljivo zahvaljujući makrobiotici pojavila u ishrani ljudi. Njihovoj rasprostranjenijoj upotrebi je doprinela i sve veća dostupnost. Ovo morsko povrće ili poz natije pod imenom morska trava su u osnovi primitivni organizmi. U nekim istočnjačkim zemljama imaju veoma dugu istoriju u koriš ćenju. Najlakše razlikuju po boji. Smatra se da može biti od najveće koristi u zaštiti od kan cera. Među Japancima koji svakodnevno jedu neki od oblika ove trave zabeležen je drastično manji broj obolelih od kancera nego kod Ame ri kanaca. Pored toga japanski naučnici su uspeli da izdvoje nekoliko polisaharida, među njima i fukodin za koji se smatra da ima anti kance roz no dejstvo. Brojna istraživanja tek predstoje a do tada će za mnoge ova hrana biti čista egzotika.
Kitosan (chitosan)
Ovaj proizvod poznat i pod ime nom “blokator masti” je svojom pojavom napravio veliku revo lu ciju i u jednom trenutku se sma tralo da je lek protiv gojaznosti konač no pronađen. Kitosan je inače derivat hitina - polisaharid koji je dobijen iz skeleta ljuskara. Ovaj polimer je pokazao veliki kapacitet u vezi va nju masnoća pa se kao takav ko risti kao do da tak u ishrani. Na taj način mo le kule masti u digestivnom traktu čini većim nego što mogu da se apsorbuju i tako se kao višak izbacuju stolicom. U praksi se sve ovo po kazalo kao vrlo neefi kas no oružje. Prven stveno zato što se na ovaj način reme tila resorpcija vita mi na rastvorljivih u masti (vitamini A, D, E i K). Takođe, većim uno som masti, za hteva je i duži boravak u toaletu. Preporuka kojom bi se to izbeglo je bila da se u ishrani smanji količina ma sti. Nameće se logično pitanje: ako se u ishrani smanji unos masti, zašto bi se onda koristio ovaj proizvod?

MORSKA SO

Morska so je dobijena isparavanjem morske vode i ima veoma široku primenu. Sadrži od li čan balans kalijuma i natrijuma, dok obična so u svom sastavu sadrži čist natrijum. Zbog toga se naročito preporučuje svima čija ishrana obiluje natrijumom koji ima za posledicu neku od smrtnih bolesti kao što su visok krvni pri tisak, kardiovaskularna oboljenja, šlog i kancer. U ishrani je značajna i zbog prirodnog sadržaja joda, koji se običnom natrijum hloridu dodaje. Jod iako je potreban organizmu u veoma malim količinama ima izuzetno važnu ulogu za šti tas tu žlezdu a samim tim i metabolizam. Za one koje strahuju od alergije na jod i ostale radiokontrastne materijale koje se koriste u pojedinim dijagnostičkim procedurama zbog alergije na ribu i školjke mogu da odahnu jer ove aler gije nisu u vezi. To znači da ukoliko ste alergični na ribu ili školjke nemate razloga za brigu zbog eventualne reakcije sa radiokontrastnim materijalima ili jodom.

Men's Health