Mali saveti za vitku liniju

Saveti o tome kako izgubiti suvišne kilograme nikada nisu na odmet, pa zato iznosimo nekoliko zapažanja iskusnih stručnjaka.

Ne preskačite doručak, ali preskočite slaninu

Ukoliko preskačete doručak, nećete doprineti mršavljenju. Doručak je veoma važan za celeodnevne aktivnosti, a preskakanje samo dovodi do nagomilavanja kalorija u organizmu, jer organizam zbog neredovne ishrane "čuva" kalorije, pa dolazi do gojaznosti.

Pokušajte da iz doručka ili sendviča izostavite slaninu po svaku cenu. Na ovaj način ćete smanjiti količinu unetih kalorija za čak 100, što zauzvrat može učiniti da na godišnjem niovu izgubite čak 3-4 kilograma. Ukoliko pak morate da jedete slaninu, onda prepolovite količinu koju ste naumili da pojedete i nećete pogrešiti.

Podsećamo da slanina sadrži dva do tri puta više kalorija od ostalog mesa ili ribe.

Dajte obrocima pristojan vremenski okvir

Važno je jesti polako, umereno i sa uživanjem, tako da obrok traje oko dvadeset minuta. Hrana treba da bude ukusna, lepo servirana i da lepo miriše.

Umereno uzimanje hrane doprinosi tome da se manje hrane pojede, da se ona pravilno svari u organizmu i na taj način povećana telesna težina smanji na normalnu i potrebnu.

Brzo jedenje i trpanje hrane u usta prouzrokuje bespotrebno prejedanje i nagomilavanje kalorija.

Više povrća

Umesto da obrok sadrži veću količinu mesa, neka bude manje mesa a više povrća. Uključite u večeru više vrsta povrća i ješćete više bez po muke. Dokazano je da veća raznolikost na trpezi tera ljude da više jedu, a što više vrsta povrća jedete, to ćete i više suvišnih kilograma izgubiti. Pregršt vlakana i vode koji se u povrću nalazi čini da se osećate sito, i to bez unošenja velike količine kalorija.

Ponekad izaberite živinsko ili riblje meso umesto svinjskog ili telećeg, pa ćete smanjiti unos kalorija, a nećete ostati gladni.

Ko se sunca krije...

Na sunce po vitamin D

Vitamin D je ključni "igrač" u aktiviranju odbrambenog sistema čoveka, a njegov nedostatak zabeležen je kod gotovo polovine populacije na našoj planeti.

Endokrinolozi tvrde da bez D vitmaina nema ni takozvanih T-ćelija, neke vrste "ubica" infekcija.

Nedavno otkriće danskih naučnika o ključnoj ulozi vitamina D u aktiviranju T-ćelija pomoći će u borbi protiv infektivnih bolesti i globalnih epidemija i biće posebno značajno u traganju za novim spasonosnim vakcinama, piše časopis „Sajens“.

Danski istraživači otkrili su da aktiviranje T-ćelija u potpunosti zavisi od vitamina D jer će ostati "uspavane" i potpuno nesvesne mogućih infekcija ili pretnji patogenih neprijatelja različitih vrsta - ako u krvi čoveka nema vitamina D.

"Kad T-ćelija bude izložena napadu stranog patogena, ona aktivira 'signalni uređaj' ili 'antenu' poznatu pod imenom 'receptor vitamina D' kojim traga za ovim vitaminom", kaže doktor Karsten Gajsler, stručnjak Departman za međunarodno zdravlje, imunologiju i mikrobiologiju Univerziteta u Kopenhagenu.

"To znači", precizirao je on u izjavi sa Sajens, "da T-ćelija mora imati vitamin D ili će, u protivnom, biti sprečeno njeno aktiviranje a ako T-ćelije na nađu dovoljno vitamina D u krvi, one jednostavno neće biti aktivirane".

Naučnici već dugo znaju da je vitamin D izuzetno važan u apsorpciji kalcijuma i da postoji direktna veza između nivoa ovog vitamina i obolenja kao što su rak i multipla skleroza.

Najveći deo vitamina D organizam proizvodi kao prirodni nusprodukt kože izložene suncu, pa otuda i njegovo pomalo pesničko ime - "vitamin Sunca". On se, takođe, može naći u ribljem ulju, jajima i masnim ribama kao što su losos, haringa i skuša ili se može uzimati kao dietetski proizvod.

Gotovo polovina svetske populacije pati od manjka vitamina D pa naučnici upozoravaju da problem postaje sve izraženiji kako ljudi sve više vremena provode u zatvorenom prostoru.

Riba iz konzerve za vitku liniju

Ako su vaše omiljeno jelo sardele iz konzerve ili za večeru volite pojesti neku masniju ribu, samo nastavite sa takvim prehrambenim navikama jer ce vam one osigurati zdravlje i sprečiti prekomerno debljanje. 
Zna se da masne kiseline iz ribe usporavaju proces starenja ljudskog mozga, ali je nova studija australijskih naučnika otkrila da riba može pomoći i gojaznim osobama. Pokazalo se da mogu izgubiti znatan broj suvišnih kilograma ako svaki dan unose dozu omega-3 masnih kiselina te pritom umereno vežbaju. Dovoljna je čak i šetnja od 45 minuta. No uspešna je samo kombinacija ribe i vežbanja. Kod onih koji su jeli ribu, a nisu vežbali ili obrnuto, koji su vežbali bez konzumiranja ribe, nije bilo rezultata u mršavljenju.
Riblje ulje povecava elastičnost stenki krvnih žila te poboljšava protok krvi prema mišicima tokom vežbanja. U studiji je sudelovalo 68 odraslih osoba, koje su zbog gojaznosti bile pod povećanim rizikom od srčanih bolesti. Podeljeni su bili u grupe. Oni koji su uzimali riblje ulje i pritom vežbali, izgubili su najviše kilograma.


Izvor: pregled.com

Čajevi i njihova korisna svojstva

KAMILICA
U svakom domaćinstvu ovaj čaj je pravi pomoćnik pri brojnim poteškoćama. Pomaže kod teškoća sa varenjem i bolova u stomaku, smanjuje nadutost, pospešuje varenje. Čaj od kamilica olakšava disanje i smanjuje upalne procese. Odličan je za smirivanje upalnih procesa, za ispiranje usta, rana i čireva.
Kamilica je i borac protiv čireva i veoma dobro reguliše crevnu floru, pa je odličan izbor ukoliko imate problem sa mučninom ili dijarejom.
Ako imate stomačne grčeve, bilo koje, kamilica će vam pomoći. Pozitivno deluje i na postizanje ravnoteže crevne flore te kod mučnine i povraćanja.
Za odrasle se priprema jak čaj od kamilice - dve kašike cvetova preliju se sa tri decilitra vrele vode i čaj se ostavi da odstoji jedan sat. Čaj se ne kuva, jer kamilica sadrži eterična ulja koja ispare ako se kuvaju.
Blagi čaj se daje maloj deci za umirenje i uklanjanje grčeva.

ŠIPAK
Šipak je izuzetno bogat vitaminom C, a kuvanjem se vitamin ne gubi pa je zbog toga šipak dobar izbor ako ste prehlađeni. Voćne kiseline iz ploda šipka utiču na bolje izlučivanje mokraće, a duža upotreba čaja sprečava stvaranje kamena u bubregu i bešici.
Odličan je za razbuđivanje i održavanje koncentracije, pa ukoliko učite, skuvajte čaj i dodajte malo limuna.

NANA
Mnogi smatraju da je nana kraljica čajeva. Čaj od nane ili metvice koristi se za smirenje želudačnih grčeva, smirenje bolova želuca, ublažava podražaj na povraćanje i dobar je saveznik u borbi sa bolestima žuči i jetre. Ona je čistač urinarnog trakta, pospešuje zaceljivanje organizma, umanjuje poteškoće koje se javljaju u klimaksu i povoljno rehidrira organizam.
Nezamenljiva je ako želite da se rešite nesanice i menstrualnih tegoba. A pripisuje joj se i antistres dejstvo kod dece i odraslih.

LIPA
Koristi se u obliku čaja koji deluje na umirenje grčeva, na pojačano znojenje, pomaže kod bubrežnih bolesti, bronhitisa, upale pluća ili bilo kog problema sa bolestima disajnih puteva. Podstiče rad srca, ali ako se stalno koristi može da izazove i oštećenja srca. Osobe pod stresom biraju je zbog umirujućeg dejstva.

HIBISKUS
Hibiskus je čaj egzotičnog mirisa i zavodljive arome. Bogat je flavonoidima i njegova uloga u oporavku organizma je velika. Nameće se intenzivnom aromom i podstiče budnost.

ZELENI ČAJ
Smanjuje nivo holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnog sistema i arteroskleroze. Zeleni listovi čaja bogati su i fluorinom koji sprečava štetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj šupljini. Čaj sadrži i minerale važne za čovekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvožđa i mangana. Odličan za prostatu. Pomaže protiv celulita jer ogranicava apsorpciju masnoće i podstiče površinsku cirkulaciju. Zaceljuje rane, ekstrakt čaja koristi se za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina kao i za lečenje akni.

KOPRIVA

Čaj od koprive, budući da sadrži gvožđe, doprinosi stvaranju crvenih krvnih zrnaca, olakšava probavu, reguliše nivo šećera u krvi, pomaže kod oralnih infekcija, upale mokraćnih kanala... Obiluje mineralima, pogotovo gvožđem, fosforom, magnezijumom, kalcijumom...

Spavanje kao osnova zdravog života

Svaku noć zdravo i opušteno spavanje - svako jutro prijatan početak dana.

Spavanje je osnova za zdravo i opušteno osećanje. Napuni nas energijom, da lakše ostvarimo i prebrodimo životne prepreke. Albert Einstein je spavao pola dana, nemački romantičar Heinrich Heine je spavanje označio kao najdragocenije "otkriće".

Premalo odmaranja, i problemi sna su se razvili u modernu civilizacijsku bolest.

Jeste li znali da trećinu života provodimo spavajući, a od toga kako spavamo zavisi kvalitet one druge dve trećine života koje provodimo budni.
Spavanje osvežava, pomlađuje, vraća vitalnost, lepotu, mir, sposobnost koncentracije, pa nije preterano reći da je spavanje pola zdravlja i lepote.


Najbolji odgovor na pitanje koliko je sna organizmu dovoljno, bio bi onaj da trebamo tačno onoliko sna noću da bismo se ujutro osećali potpuno osveženi i spremni za dolazeći dan.

Za većinu ljudi to je u pravilu osam sati. Uprkos tome, prosečna odrasla osoba u današnjem društvu dobija svega oko 6 do 6 i po sati sna, a mnogi spavaju i manje od toga. Dakle, sami sebi uskraćuju potreban period boravka u krevetu koji je nužan za san.

Mnogi čak smatraju da je spavanje gubljenje vremena. Vreme koje bi trebali odvojiti za spavanje troše čineći nešto drugo. Radni rasporedi nameću nam se u vreme koje bismo trebali odvojiti za spavajući odmor.

Mnogi priznaju da izbegavaju odlazak na spavanje sve dok više ni trenutka ne mogu držati oči otvorene. Do tada leže u krevetu okrećući TV programe na daljinskom upravljaču i tražeći bilo šta što će im zadržati interes i budnoću. Iako su mogli zaspati mnogo ranije, radije ignorišu suptilne "znakove" pospanosti koji su se razvijali unatrag prethodnih sat ili dva vremena. Sledećeg jutra jedva će se izvući iz kreveta.
Tokom dana, pogotovo ujutro i rano prepodne, ti će ljudi patiti od posledica nedostatka sna. Noćna nenaspavanost može dovesti do dnevne pospanosti, zamora, slabe koncentracije i loše memorije, kao i povećati rizik grešaka i nezgoda.

Šargarepa - hrana i lek

Šargarepa je jedno od najzdravijih povrća, jer sadrži dosta korisnih i lekovitih sastojaka. Kao hrana koristi se u celom svetu. Ima antimikrobno (antibiotičko) dejstvo.

Šargarepa je dvogodišnja zeljasta biljka, a za ishranu se koristi njen koren. Šargarepa potiče iz Avganistana, a tokom istorije preneta je u sve zemlje sveta.

Šargarepa se koristi u ishrani u toku cele godine.

Sastav

Interesantno je da sada postoje šargarepe raznih boja: narandžaste, bele, žute, crvene, ljubičaste... Različite boje sadrže i različite antioksidante. Najčešće se koristi koren, a mogu se koristiti i listovi, ali kuvani. Šargarepa sadrži sledeće hranljive sastojke:

• beta-karoten
• biljna vlakna
• vitamin C
• vitamin A
• vitamin B
• vitamin D
• vitamin PP
• vitamin H
• gvožđe
• glutamin
• kalijum
• kalcijum

Kopriva je efikasna kod mnogih boljki

Zahvaljujući supstancama koje ubrzavaju razmenu materija, podstiču varenje i izbacivanje tečnosti, i svom širokom blagotvornom dejstvu, kopriva i danas spada među najdragocenije prirodne lekove.

Univerzalni i jeftin lek: Kopriva čisti želudac, jetru i creva, ublažava anemiju, groznicu, nervozu i nesanicu, leči čir na želucu i crevima, čisti krv i pospešuje varenje.

Kopriva je samonikla biljka koja se od davnina koristi za lečenje najrazličitijih bolesti. Njene blagodeti poznavali su i stari Egipćani, Grci i Rimljani koji su je koristili protiv reumatskih bolova i artritisa.

KADA SE BERE
Kopriva raste do 80 cm u visinu i ima srcolike, šiljate listove prekrivene dlačicama. Vrh lista se lako lomi i kida, nakon čega iz njega ističe sok koji izaziva peckanje i crvenilo kože.
Kopriva raste svuda, osim u tropskim i arktičkim krajevima, a najviše je ima u šumama, na zapuštenim ledinama, obalama reka i potoka.
Cveta od maja do septembra. Lekoviti su i koren i nadzemni delovi biljke i listovi. Korenje se skuplja u proleće i jesen, mladi listovi u proleće, a stabljika s cvetovima tokom cele godine.

ŠTA SADRŽI
Zeleni listovi koprive sadrže mnogo hlorofila, a njihova hemijska struktura slična je hemoglobinu. Lišće obiluje i mineralima, pogotovo gvožđem, fosforom, magnezijumom, kalcijumom i silicijumom, supstancama koje čine ovu biljku dobrim diuretikom. Osim toga, kopriva sadrži i vitamine A, C i K, tanine, brojne aminokiseline i šećere.

ZA ŠTA SE KORISTI
Kopriva se pokazala kao sjajan lek protiv reumatskih bolova i artritisa, otežanog mokrenja, oboljenja jetre, žuči i slezine. Osim toga, koristi se i za podizanje nivoa gvožđa u krvi, olakšavanje probave, ublažavanje dijareje, lečenje hemoroida i kolitisa. Kopriva reguliše i nivo šećera u krvi, pa se nalazi u mnogim čajnim mešavinama koje koriste dijabetičari, ali ima primenu i u lečenju hroničnih dermatoloških oboljenja poput ekcema, akni i prekomernog opadanja kose. Pomaže i protiv oralnih infekcija, afti, upala desni i angina.