U zdravom telu...

Kako vežbati mozak?

2011-02-06T13:13:00.001+01:00

Mozak je izvanredan organ. Sastavljen od milijardi neurona koji komuniciraju međusobno premošćujući sićušne razmake, sinapse. Svaki kubni centimetar mozga sadrži milijardu sinapsi. To znači da je mogućnost moždane aktivnosti u ljudskom mozgu gotovo beskonačna.
Čitava naučna grana – kognitivna nauka proučava rad mozga i procese koji se odvijaju kao posledica učenja.

Ovo su neka saznanja koja možete iskoristiti u svakodnevnom životu i saveti za značajno unapređivanje svoje kognitivne sposobnosti ili bar njeno održavanje na visokom nivou do duboke starosti.

Sudoku
Igranje Sudokua je odlazak u teretanu za vaš mozak. Matematička podloga, kreativno razmišljanje, rešavanje problema – sve u jednom. Predložili bismo vam i šah – ali za šah je potrebno dvoje. Za sudoku – nemate opravdanje za ne igranje.

Matematika
Relativno mali broj ljudi voli matematiku, ali ona je izuzetno korisna za vaš mozak. I ne govorimo o složenim formulama s više nepoznatih. Setite se "brzinskih" testova u osnovnoj školi. Na internetu možete naći bezbroj takvih testova koji su odlična vežba ako ograničite sebi vreme računanja. Setite se, kada ste poslednji put računali "pešice".

Odmor
Za normalno funkcioniranje mozga nužni su sati odmora – spavanje kao primarno, ali i odmor tokom dana. Naučnici se slažu da je vašem mozgu potrebno svega 15 minuta za pauzu između intelektualno zahtevnih radnji.

Kreativnost
Slikanje, pisanje, muzika? Ne traži se od vas da postanete Santana, Mone ili Bukovski. Teorija je da sva ljudska bića imaju određeni nivo aspiracije prema stvaranju. Osim što ćete se osloboditi stresa i dodati kvalitetniji sadržaj vašem životu, ovakav vid moždane aktivnosti koristan je i zabavan trening za vaše sive ćelije.

Zdrav život (ishrana, vežbanje)

Ovde smo spojili dva važna segmenta – ishranu i vežbanje. Trening tela povećava energetski nivo celog organizma i dokazano povećava koncentraciju, time i kapacitet učenja.

Ishrana je jednako važna. Sastojci koji koristi vašem mozgu su npr. kiseline omega 3 (nalazimo ih u ribi). Generalno nezdravi sastojci utiču i na vaš mozak – masnoće, alkohol, velike količine šećera.

Izvor: 021.rs

Biljna ili mesna ishrana (VIDEO)

2011-01-21T11:15:00.001+01:00

PAŽNjA! Video sadrži potresne snimke.

Grad uzrokuje brže starenje mozga

2010-11-24T21:50:00.005+01:00

Više od polovine svetske populacije živi u gradu. Međutim, prema mišljenju zvaničnika iz Svetske zdravstvene organizacije, život u gradu donosi veći nivo stresa i utiče negativno na mozak, izveštava Si-En-En.

Izgleda da problem leži u “pažnji”, ili, bolje rečeno, u nedostatku pažnje. Uz toliko stvari koje odvlače pažnju stanovnika grada, od blještavih neonskih reklama do slušanja tuđeg telefonskog razgovora u prevozu, osoba počinje da razvija nešto što se može nazvati “kontrolisanom percepcijom”.

To konstantno primanje i odbacivanje stvari koje stimulišu naših čula može biti mentalno iscrpljujuće.

Prema nedavno urađenom istraživanju na Univerzitetu u Mičigenu, sam život u urbanoj sredini otežava držanje mnogobrojnih stvari “u memoriji”.

Istraživači su podelili studente u dve grupe. Jedna grupa provela je dan u mirnom predgrađu, a druga grupa u gradskoj gužvi. Nakon toga obe grupe su radile testove. Rezultati su pokazali niži nivo pažnje kod grupe iz grada.

Za mnoge ovo neće predstavljati iznenađenje, a postoji i relativno lako rešenje.

Nedavne studije pokazale su da i samo pogled na zelene površine može poboljšati rad mozga.

Samo nekoliko minuta dnevno provedenih u parku pruža dovoljno vremena da se smanji napor prilikom učenja, kao i mentalna iscrpljenost.

Izvor: Blic

Pravog crnog hleba nema u Srbiji?

2010-10-30T12:54:00.003+02:00

Prava crna vekna dobija se od brašna tipa 1100 u čiji sastav ulazi celo zrno pšenice, što proizvodu daje tamniju boju, ali takvo brašno naši mlinovi ne prave, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

"Pravog crnog hleba u Srbiji nema”, tvrde za "Potrošač” u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede. Iako potrošači svakodnevno na rafovima trgovinskih lanaca biraju crnu veknu verujući da tako kupuju zdraviju namirnicu, inspekcije kažu da je uglavnom reč o obojenim veknama.

"To je naš zaključak i to je pokazala poslednja velika kontrola kvaliteta hleba, čije smo rezultate objavili u januaru. U Pravilniku o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa piše da je crni hleb onaj koji se pravi od brašna tipa 1100", objašnjavaju u Generalnom inspektoratu, dodajući da naši mlinovi to brašno gotovo i da ne proizvode jer ga proizvođači i ne traže.

To brašno se, kažu stručnjaci, dobija intenzivnijim mlevenjem celog pšeničnog zrna i tako u njegov sastav ulaze i periferni delovi zrna pšenice, poput omotača, što pravom crnom hlebu daje tamniju boju.

"Zato pravog crnog hleba kod nas nema, a u ponudi su samo specijalne vrste, koje se boje dozvoljenim prirodnim supstancama, poput sladnog brašna, a mogu se dodati i ovseno ili sojino brašno. Sve to je dozvoljeno stavljati u hleb i ovi dodaci između ostalog menjaju boju hleba. Bitno je naglasiti da nije dozvoljeno dodavati boje", kaže Nenad Vujović, načelnik poljoprivredne inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede.

Iz ovog ministarstva dodaju da pekari ovo brašno ne traže jer su se potrošači opredelili da crni hleb zamene belim ili specijalnim vrstama. Osim toga, i proizvođači su odustajali zbog manjeg profita.

Kako da otkrijete prevaru

Vujović savetuje potrošačima da, zbog toga, uvek obrate pažnju na deklaraciju, na naziv vekne, proizvođača i gramažu.

"Jer ukoliko piše crni hleb, a nije proizveden od brašna 1100, reč je o obmani potrošača", kažu inspektori.

Svaki kupac prevaru može da otkrije jednostavnim eksperimentom - stave u vodu jedno veće parče sredine crnog hleba i ako voda potamni, a hleb pobeli, znaće o čemu je reč. Crni hleb, osim toga, ima blag miris mekinja, manju zapreminu, sredinu koja ima grublje pore.

Ovakvi zaključci inspekcija uvek isprovociraju reakcije pekara koji tvrde da je reč o zastarelim propisima koje valja menjati i da bi trebalo ponovo definisati šta je to zapravo crni hleb.

U Uniji pekara Srbije kažu da brašna tipa 1100 ima, ali u veoma malim količinama. "Malobrojni mlinovi melju celo zrno pšenice i tako prave brašno tipa 1100. Ali, to je neisplativo jer mali broj potrošača zaista i hoće da kupi pravi crni hleb. Zato većina mlinova i pekara nema računicu da ga proizvede", kaže Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.

Da su potrošači zbunjeni potvrđuju i u Ministarstvu poljoprivrede. "Zabunu među potrošače unose specijalne vrste hlebova koje imaju tamniju boju i tako podsećaju na crni hleb, ali i neodgovorni proizvođači koji neadekvatnim deklarisanjem zbunjuju kupce", kažu u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede.

Zato, ističu, specijalne, odnosno obojene vrste hleba ne smeju da imaju natpis "crni". U prodajnim objektima većine trgovinskih lanaca ipak se prodaju vekne koje se deklarišu kao crne.

"To je trgovački natpis, a pored njega uvek mora da stoji i naziv iz pravilnika, kako bi potrošači znali šta kupuju", ističu u Ministarstvu poljoprivrede.

Gde može da se kupi pravi crni hleb

Hleb deklarisan kao crni može se pronaći i u beogradskim "Rogenart” pekarama. Reč je proizvodu koji, kažu, sadrži minimum 50 odsto čistog ražanog brašna i peče se na poseban način.

"Pravimo hleb potpuno identičan onome koji može da se kupi u Austriji i Nemačkoj. Zato u proizvodnji koristimo brašno koje uvozimo iz Austrije, a dodajemo testo koje se prirodno kiseli. U našim crnim hlebovima nema veštačkih dodataka ili boja, već se crna boja dobija dugotrajnim i posebnim načinom pečenjem u etažnim pećima", objašnjava Dragan Vraneš, direktor pekara "Rogenart", ali dodaje da visoke cene uvoznih sirovina u velikoj meri utiču na cenu finalnog proizvoda.

Na našem tržištu godinu dana se nalazi i "tonus", hleb bez brašna.

U kompaniji "Trivit” iz Bečeja, proizvođaču ovakve vekne, rekli su tada da je reč o osnovnoj životnoj namirnici koja je napravljena od celih proklijalih zrna pšenice, koja se osim kod nas proizvodi u Rusiji i Nemačkoj. Patentiran je u Rusiji, a licencu strogo kontroliše moskovska firma "Akadem produkt", kaže proizvođač.

"Sadržaj hranljivih vlakana u 'tonusu' je 22 odsto, što je deset puta više od procenta vlakana u hlebu široke potrošnje. Obiluje i magnezijumom, cinkom, selenom, gvožđem, bakrom, vitaminima grupe Be", objasnili su u "Trivitu".

Nutricionisti su saglasni da takav sastav vekne pogoduje organizmu.

"Biljna vlakna potiču baš iz proklijalih zrna pšenica i snižavaju holesterol i nivo šećera u krvi, a dobra su i za debelo crevo budući da imaju veliku moć upijanja pa se pomoću njih organizam lakše oslobađa naslaga štetnih materija", objašnjava Ana Todorović, nutricionista Doma zdravlja "Savski venac".

Nema vekne od 600 grama

Mnogi sugrađani od prodavaca u pekarama i dalje traže kilogram hleba, dok oni koji misle da su bolje informisani veruju da kupuju veknu najtraženijeg pekarskog proizvoda koja teži 600 grama.

U Uniji pekara Srbije objašnjavaju da već gotovo četiri godine u srpskoj pekarskoj industriji nema hleba te težine i da je vekna od 500 grama postala standardna.

"Pekari su bili nezadovoljni cenom hleba i godinama su tražili poskupljenje. Ali kako ne bismo drastično povećali cene, sa nadležnim ministarstvom dogovorili smo se da je bolje smanjiti masu vekne", rekli su u Uniji dodavši da je srpski hleb i dalje jedan od najvećih u regionu jer je, na primer, u Bugarskoj i Grčkoj vekna hleba već godinama teška 300 grama.

Izvor: Mondo

Zakon o zabrani pušenja

2010-10-27T15:49:00.012+02:00

Predah uz kafu i cigaretu posle obilaska brojnih prodavnica u tržnim centrima od 11. novembra više neće biti moguć. Tog datuma u potpunosti stupa na snagu zabrana pušenja. Pušačima koji se ove odredbe ne budu pridržavali inspekcija će na licu mesta pisati kaznu od 5.000 dinara, dok će upravnik tog tržnog centra biti kažnjen sa 30.000 do 50.000 dinara.

Vlasnik ugostiteljskog objekta većeg od 80 kvadrata može da odredi posebnu prostoriju za pušače

Naime, od 11. novembra pušači će biti proterani iz radnog prostora, obrazovnih i kulturnih ustanova, sportskih i tržnih centara, delimično i iz restorana.

Novi Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu usvojen je 5. maja ove godine, stupio je na snagu 15. maja, nakon čega je ostavljen prelazni period za prilagođavanje, koji ističe 11. novembra.

Prema rečima dr Srmene Krstev, predsednice Republičke stručne komisije za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja, predviđena je potpuna zabrana pušenja na svim radnim i javnim mestima, uključujući i hodnike, liftove, čekaonice... Zakon predviđa i izuzetke, pa je na određenim radnim mestima, kao što su banke na primer, dozvoljeno obezbediti posebnu prostoriju za pušenje koja mora biti obeležena i sa posebnom ventilacijom.

- Takav prostor za pušače neće smeti da postoji u objektima državne i lokalne samouprave, u zdravstvenim ustanovama, školama, gde neće smeti da se puši ni u dvorištima. Potpuna zabrana važiće i za sportske i tržne centre, sve objekte za proizvodnju, kontrolu i promet lekova, za smeštaj i promet namirnica, u objektima društvene ishrane kao što su studentske menze, u medijima... - navodi dr Srmena Krstev.

Posebna priča su ugostitelji. Poučeni velikim problemima u Hrvatskoj, srpski kreatori novog zakona su se potrudili da i njima izađu u susret. Kako kaže naša sagovornica, kafićima i restoranima ustupci su napravljeni i zbog uticaja duvanske industrije.

- Zakon uvodi odgovornost poslodavca koji je dužan da se pobrine za njegovo sprovođenje. Pojedinac koji puši na radnom mestu platiće 5.000 dinara, njegov neposredni rukovodilac 30.000 do 50.000 dinara, a firma između pola miliona i milion dinara. Inspektori će dokazivati da je neko pušio ne samo ako ga zateknu sa cigarom u ustima već i na osnovu dima u vazduhu, pepeljare, opušaka, mirisa - objašnjava dr Krstev.

Što se ugostiteljskih objekata tiče, ukoliko je veći od 80 kvadrata, pušenje nije u potpunosti zabranjeno. Odgovorno lice je dužno da odredi najmanje 50 odsto prostora u kome će to biti učinjeno, odnosno da odredi stolove, pultove, šankove i druge površine koji će biti obeleženi. Tačnije, veći deo mora biti određen kao prostor u kome je pušenje zabranjeno. U takvim objektima može se odrediti i posebna prostorija namenjena isključivo za pušenje u kojoj nije dozvoljeno služenje i konzumiranje hrane ili pića.

- Ta prostorija mora imati i oznaku koliko ljudi sme istovremeno tu da boravi u zavisnosti od kapaciteta ventilacionog sistema za prečišćavanje vazduha. Takođe, mora biti zatvorena u celini i sa kliznim vratima, opremljena ventilacionim sistemom, tako da duvanski dim iz te prostorije ne sme da prelazi u druge - ističe dr Krstev.

Kafići manji od 80 kvadrata mogu biti ili pušački ili nepušački, naravno, uz obavezan znak na ulazu.

Na svim ulaznim vratima svakog zatvorenog radnog i javnog prostora i prevoznog sredstva mora da bude znak zabrane, a tamo gde je to dozvoljeno tabla koja to pokazuje.

U Ministarstvu zdravlja ne očekuju ozbiljne probleme od 11. novembra. Kažu da će verovatno biti dovoljno da se kazni nekoliko firmi, pa će to ostalima biti upozorenje.

Poštovanje zabrane pušenja u objektu kontrolisaće odgovorno lice i nadležni inspekcijski organi. Tu dužnost odgovorno lice može na osnovu pismene odluke da prepusti nekom od zaposlenih. Na vidnom mestu mora da bude istaknuto ime osobe koja je odgovorna za kontrolu zabrane pušenja, s podacima o mestu gde se to lice nalazi i telefonskim brojem na koji se može prijaviti pušenje u tom prostoru. Ta osoba obavezna je da kontroliše primenu Zakona o zabrani pušenja, da onome ko ne poštuje zabranu naloži da prestane da puši i da preduzme mere da se iz tog prostora udalji osoba koja ni posle usmenog naloga ne prestane da puši. U slučaju prekršaja zabrane pušenja odgovorno lice mora da sačini izveštaj koji zaposleni koji je povredio radnu disciplinu ili gost objekta mora da čuva najmanje godinu dana.

- Sprovođenje odredbi pomenutog zakona u ugostiteljskim objektima nadziraće pre svega zdravstvena, sanitarna, turistička, tržišna inspekcija, ali i inspekcija rada MUP-a preko inspektora za preventivnu zaštitu. Inspekcije će međusobno sarađivati i razmenjivati informacije o preduzetim merama - kaže dr Krstev.

Bolesti koje izaziva pušenje
- rak pluća, usne duplje, grkljana, jednjaka, želuca, pankreasa, bubrega i mokraćne bešike, grlića materice, a u novije vreme sve se češće pominje i rak dojke kod mlađih žena
- koronarnu bolest i posledično infarkt miokarda, arteriosklerozu i aneurizmu abdominalne aorte
- hroničnu opstruktivnu bolest pluća (emfizem i hronični bronhitis)
- teškoće pri začeću, češće spontane pobačaje, komplikacije u trudnoći, porođaj pre termina i rađanje dece s manjom telesnom težinom
- dugotrajno izlaganja nepušača duvanskom dimu dovodi do istih posledica kao i pušenje, ali u manjem procentu.

Poražavajuća statistika
- Svaki treći odrasli stanovnik, kao i više od osam
odsto dece uzrasta od 13 do 15 godina puše.
- Dnevno se popuši najmanje milion paklica cigareta.
- Od posledica pušenja u Srbiji umre 15 odsto od ukupnog broja preminulih, i to najviše zbog plućnih, kardiovaskularnih i malignih bolesti.
- Svakodnevno ili povremeno puši 33,6 odsto odraslih stanovnika. U Srbiji
skoro dve trećine odraslih izloženo je duvanskom dimu u svojoj kući, a na radnom mestu 44,9 odsto zaposlenih.
- U duvanskom dimu ima oko 4.000 toksičnih i više od 60 kancerogenih materija.

Izvor: Blic

Svetski dan čistih ruku

2010-10-15T11:47:00.003+02:00

Glavni cilj obeležavanja Svetskog dana čistih ruku, 15. oktobra, je razvoj kulture pranja ruku sapunom, jer mali broj ljudi pere redovno ruke posle upotrebe toaleta, pre i posle negovanja bebe, pre pripremanja hrane.

Pranje ruku sapunom je jedna od najefikasnijih i najisplativijih mera prevencije dijareje i upale pluća, bolesti koje su najodgovornije za umiranje dece do godinu dana, ukazuju stručnjaci.

Neki podaci pokazuju da svake godine 3,5 miliona dece u svetu ne doživi svoj prvi rođendan zbog dijareje i pneumonije.

Uprkos tome što je pranje ruku sapunom spasonosna mera, veliki je izazov promovisati jednu apstraktno dobru ideju i pretvoriti je u praktično ponašanje koje se primenjuje uvek kada je to potrebno - kod kuće, u školi, u nekoj drugoj situaciji i okruženju - u lokalnoj zajednici i širom sveta.

Širenje navike pranja ruku sapunom može značajno doprineti dostizanju milenijumskog cilja - smanjenju umiranja dece uzrasta do pet godina do 2015. godine za dve trećine, navedeno je na sajtu Svetskog dana čistih ruku.

Takođe se navodi da je pranje ruku sapunom spasonosna mera koja je i tehnološki i finanasijski dostižna svim zemljama i svim zajednicama i pojedinačno je najisplativija zdravstvena intervencija.

Pranje ruku sapunom redukuje bolesti među kojima su dijareja, akutne respiratorne infekcije, stomačne infekcije i infekcije kože i očiju, a higijenske intervencije, koje uključuju i edukaciju i promociju pranja ruku, mogu da dovedu do smanjenja nastanka više od 45 odsto slučajeva bolesti praćenih prolivom.

Takođe je procenjeno da pranje ruku sapunom smanjuje rizik 42 do 47 odsto nastanka bolesti praćenih prolivom.

Prema podacima Unicefa, broj dece ispod pet godina koja žive u domaćinstvima koja nisu obuhvaćena sanitarno-zdravstvenim merama je 280 miliona, 1,8 miliona ljudi umire svake godine od dijareje, uključujući i koleru, a 90 odsto svih smrtnih slučajeva uzrokovanih dijarejom su deca ispod pet godina.

Oko 88 odsto svih smrtnih slučajeva uzrokovanih dijarejom pripisuje se neispravnoj vodi, neadekvatnim sanitarno-zdravstvenim merama i neadekvatnoj higijeni.

Prema istraživanju zdravstvenog stanja stanovništva Srbije, u Srbiji 73 odsto odraslog stanovništva i 75 odsto dece i omladine od devet do 19 godina redovno pere ruke.

Povodom obeležavanja Svetskog dana čistih ruku kompanija "Henkel" organizovala je edukativnu akciju "Budimo čisti za pet", koja se sprovodi u nekim beogradskim osnovnim školama, a podrazumeva kratku predstavu i edukativno predavanje o značaju pravilnog održavanja higijene.

Ta kompanija će Svratištu za decu u narednih godinu dana donirati neophodna sredstva za higijenu.

(Tanjug)

Mršavite spavajući

2010-10-06T13:09:00.003+02:00

Osobe koje drže dijetu a ne spavaju dovoljno gube manje masnog tkiva nego oni koji uz odgovarajući režim ishrane imaju i dovoljno sna, utvrdili su američki stručnjaci s Čikaškog univerziteta.

Ovo je još jedan od nalaza koji potvrđuje da navike vezane za spavanje imaju uticaj na regulisanje telesne težine, prenosi Rojters.

Čikaškom studijom je bilo obuhvaćeno desetoro muškaraca i žena s viškom kilograma, koji su u laboratorji za proučavanje sna proveli po dve odvojene nedelje.

Tokom oba perioda ispitanici su bili na istom dijetalnom režimu, ali su tokom jedne nedelje tokom noći spavali po 8,5 sati, a druge po 5,5 sati.

I u jednoj i u drugoj nedelji, ispitanici su gubili istu količinu kilograma - oko 3,5 - ali je one nedelje kad su duže spavali, preko 50 odsto izgubljene mase činilo salo, dok ju one kad su spavali kraće, salo imalo samo 25 odsto udela u izgubljenoj masi, a ostalo je bio gubitak mišićnog i drugog tkiva, što svakako nije cilj osoba koje se podvrgavaju dijeti.

Stručnjaci upozoravaju da ovo istraživanje, ipak, pati od izvesnih manjkavosti. Između ostalog, bilo je premalo učesnika, trajanje studije je bilo suviše kratko i ona je obavljena u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima.

Možda rezultati ne bi bili takvi na većem broju ispitanika, tokom dužeg perioda i u svakodnevnim uslovima, ukazali su oni.

Jedan od učesnika istraživanja, dr. Plamen Penev, napominje da je njime ustanovljeno i to da ljudi na dijeti koji manje spavaju, osećaju veću glad nego oni koji spavaju više, iako unose podjednak broj kalorija.

Kod ispitanika koji su manje spavali je, takođe, utvrđen i veći sadržaj aciliranog grelina u krvi - jedne forme hormona koji podstiče apetit.

Izvor: Tanjug

Beli luk kao lek

2010-10-04T22:53:00.003+02:00

Beli luk je moćni lek dostupan svima. Dokazan antibiotik, snižava krvni pritisak i holesterol u krvi, smanjuje rizik od raka...

Lekovita svojstva belog luka su široko korišćena u narodnoj medicini. Mnoga od njih su naučno potvrđena i dokazan je mehanizam dejstva ovog leka. Latinsko ime ovog leka, Allium sativum potiče od njegovog najpoznatijeg sastojka, alicina.

Snižava holesterol

Beli luk (garlic, allium sativum) snižava holesterol, što su dokazale brojne studije. U belom luku je pronađeno šest sastojaka za koje se smatra da snižavaju holesterol, kočeći njegovo stvaranje u jetri. Tri čena belog luka dnevno može da smanji holesterol za deset posto. Posebna vrednost je u tome što povišava nivo tzv. dobrog ili zaštitnog HDL holesterola. Novija istraživanja su pokazala da je od samog ukupnog holesterola bitniji odnos njegovih frakcija HDL i LDL. Ako je loš holesterol (LDL) niži, a dobar (HDL) viši štetan uticaj na organizam je mali bez obzira što je ukupan holesterol visok. Beli luk sirov, baren ili mariniran može poboljšati nivo holesterola, ali je u prahu bezvredan.

Grip i prehlada

Beli luk je u narodu poznat kao lek protiv gripa i prehlade. U Rusiji ga zovu ruski penicilin. Kad grlo počne da vas boli, pojedite malo belog ili crnog luka da oterate prehladu ili grip. Ako to uradite na vreme, možda se nećete ni razboleti. Beli luk ubija viruse izazivače hripa i prehlade, ali i bakterije, gljivice i parazite tako da deluje kao moćan antibiotik.

Alin sastojak belog luka u organizmu deluje slično leku karbocisteinu (Mukodine) – razvodnjava sekret, pokreće ga i omogućava lakše iskašljavanje. Smanjuje otok sluzokože i olakšava disanje. Ako vam je nos zapušen, sinusi puni sekreta, kašljete ili imate bronhitis beli luk vam može znatno pomoći.

Jača imunitet

Ako želite da ojačate svoj imunitet ozbiljno mislite na beli luk. On će povećati aktivnost T-limfocita i makrofaga koji su osnova snažnog imuniteta. Pod uticajem belog luka produkcija antitela je veća i ona se snažno bore protiv stranih tela, mikroorganizama i ćelija tumora.

Tumori

Deluje protiv ćelija tumora, povećavajući odbranbene snage organizma. To konkretno ostvaruje povećavajući moć T-limfocita i makrofaga. U eksperimentu dr Tarik Abdulah i saradnika iz Klinike i istraživačkog centra Abkar u Panama Sitiju na Floridi, jedna grupa je jela dosta belog luka i do 15 čenova dnevno ili su uzimali ekstrakt belog luka dobijen hladnim ceđenjem (japanski Kyolic). Ostali učesnici nisu uzimali beli luk. U grupi koja ga je uzimala broj ćelija ubica se povećao i njihova sposobnost ubijanja ćelija raka se povećala za 140 do 160 puta u odnosu na sposobnost ćelija osoba iz grupe koja nije jela beli luk.

Snižava krvni pritisak

Narodno verovanje da beli luk leči visok krvni pritisak i to veoma efikasno, je naučno potvrđeno. On je kao lek dosta korišćen u kineskoj narodnoj medicini. Nedavno je u Nemačkoj ispitivano njegovo dejstvo i ustanovljeno je da znatno snižava dijastolni (donji) krvni pritisak kod obolelih sa srednje teškom hipertenzijom. Taj efekat se postiže sa nekoliko čenova dnevno. Efekat belog luka je tokom ispitivanja postajao sve veći, što govori o njegovom kumulativnom dejstvu. Beli luk je na sniženje krvnog pritiska delovao najviše svojom sposobnošću da opusti glatke mišiće krvnih sudova, i tako ih proširi. To dejstvo je posledica velikog sadršaja adenozina, koga ima i u crnom luku. I sirov i kuvan beli luk snižavaju pritisak, ali je svež efikasniji.

Štiti srce i krvne sudove

Beli luk čuva srce i smanjuje rizik oboljevanja od koronarne bolesti (infarkta i angine pektoris). To je posledica njegovog mnogostrukog lekovitog svojstva. On to čini delujući na koagulabilnost krvi, povećavajući nivo dobrog (HDL) holesterola, sniženjem krvnog pritiska, širenjem krvnih sudova, kao i sadržajem antioksidanasa. Beli luk je dvostruko važniji za osobe koje su već imale srčane probleme. Njegovim svakodnevnim korišćenjem mogu sprečiti dalje oštećenje krvnih sudova i tako smanjiti rizik od ponovnog srčanog ili moždanog udara.

Poboljšava raspoloženje

Malo ko bi pretpostavio da beli luk deluje na raspoloženje. Ljudi koji ga jedu manje se osećaju umorni, napeti, razdražljivi i uznemireni. To je posebno primećeno kao uzgredni pozitivan efekat pri ispitivanju uticaja belog luka na sniženje holesterola. Inače ljuta hrana ima sposobnost da podstakne lučenje endorfina i dovede do prijatnog podizanja raspoloženja. Melanholija i blaži oblici depresije mogu biti posledica nedostatka selena. Svojim sadržajem ovog važnog minerala, beli luk može ublažiti taj deficit i poboljšati raspoloženje. Nasuprot tome veće doze selena ne dovode do izlečenja izražene depresije.

Kandida i ostale gljivice

Antigljivični efekat belog luka može pomoći mnogima u lečenju sve rasprostranjenije kandidijaze. Česta upotreba antibiotika stvara uslove za preveliko razmnožavanje gljivice kandide albikans. Dijeta je lek broj jedan, a ne može se zamisliti bez svakodnevnog korišćenja belog luka.

Paraziti

U narodnoj medicini je dobro poznato da beli luk deluje protiv parazita. Lambrija, široko rasprostranjena parazitarna bolest creva koja izaziva bol u stomaku, zatvor ili proliv i mučninu, može za par dana da se izleči svežim belim lukom ili gnječenim pomešanim sa vodom, što se pije dva puta dnevno. Redovno korišćenje belog luka u crevima stvara sredinu nepovoljnu za razmnožavanje parazita.

Čir i gastritis

Osobe koje imaju ulkus (čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu) imaju manje tegoba ako jedu beli luk. On ne smanjuje lučenje kiseline, već deluje blago nadražajno podstičući stvaranje zaštitnih supstanci sličnih hormonima, koje povećavaju otpornost sluzokože. Širi krvne sudove, poboljšava prokrvljenost sluzokože i time ubrzava njeno zarastanje, jača joj otpornost i smanjuje tegoge kod ulkusa i gastritisa.

Nadimanje i gasovi

Ne koristi se beli luk slučajno u pripremanju mnogih jela. On smanjuje stvaranje gasova i zato ga obavezno treba stavljati u hranu koja je poznata kao veliki proizvođač gasova, kao na primer pasulj. Nekima pak, više od tri čena svežeg belog luka povećava nadimanje i gasove.

Dojenje i beli luk

Novija istraživanja pokazuju da miris belog luka u majčinom mleku tera bebe da duže sisaju i popiju više mleka. Ako hoće da poboljša apetit svoje bebe, mama treba da pojede malo belog luka jedan sat pre podoja. Nema dokaza da beli luk u majčinoj ishrani pogoršava grčeve beba.

Hronične bolesti i starenje

Beli luk je odličan izvor antioksidanasa. Sadrži najmanje petnaest različitih i to je verovatno njegov glavni mehanizam borbe protiv brojnih bolesti. Antioksidansi štite od brojnih hroničnih bolesti. Osim već pobrojanih srčanih oboljenja i raka, štite od bronhitisa, katarakte, Parkinsonove bolesti i usporavaju starenje.

Svež ili kuvan

Za delovanje protiv bakterija, virusa, gljivica i parazita efikasniji je svež beli luk. Kuvan zajedno sa kiselim povrćem, posebno paradajzom, oslobađa ahoin, koji deluje deluje protiv tromboze, smanjujući rizik za nastanak infarkta, šloga i tromboembolije. Za zaštitu srca i krvnih sudova prednost dati kuvanom. U zaštiti od raka bolje deluje sirov ili ukišeljen u salati. Za sveobuhvatnu zaštitu beli luk treba jesti u svim oblicima, i sirov i svež.

Izvor: porodicnilekar.net

Crni luk - povrće, začin i lek

2010-09-22T13:21:00.001+02:00

Crni luk (allium cepa) poznat je kao hrana, začin, ali i kao lek još od davnina. Crni luk pozat je i pod nazivima: crveni luk, crvenac, glavata ljutika, kapula ili mrki luk. Smatra se da je crni luk poreklom iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu u celom svetu.

Crni luk se ranije gajio u vrtovima, a sada se gaji i na velikim površinama, jer je njegova primena raznovrsna i masovna u celom svetu.

Crni luk je zeljasta biljka sa lukovicom (korenom) u zemlji i stabljikom (sa šupljim zelenkastim listovima) visine do 1 metra. U našim krajevima je dostupan za ishranu tokom cele godine.

Korisni sastojci

Ispitivanjima je ustanovljeno da crni luk sadrži dosta lekovitih-aktivnih materija, a da ih najviše ima u lukovici, mada se u ishrani koriste cvet, stabljika i listovi.

Crni luk je bogat vitaminima i mineralima:

alicin
belančevine
biljna vlakna
biljne masti
biljni hormoni
vitamin A
vitamin B1 i B2
vitamin E
vitamin P
vitamin K
glikozida
enzimi
eterična ulja
kalcijum
karotin
kercetin
sumpor
ugljeni hidrati
flavonoidi

Primena u ishrani

Crni luk se koristi sirov ili kuvan, ali i kao dodatak jelima (prilog uz jela sa roštilja). U ishrani se koristi dok je mlad, u proleće, listovi i lukovica, a u ostalim periodima lukovica.

Poznate sorte luka su: arpadžik, mladi luk, slatki luk, španski luk, vlašac i žuti luk.

Korišćenje

U našoj narodnoj medicini crni luk se smatra univerzalnim lekom za ishranu, ali i za obloge na koži i deluje na organizam slično kao i beli luk. Crni luk ima dezinfekciono, antibakterijsko i fungicidno dejstvo.

Lekovito dejstvo

Crni luk je jedan od najstarijih biljnih lekova, a pomaže kao lek za:

akne
alergijske
astma
bolesti srca i krvnih sudova
bolesti usta i organa za disanje
bradavice
bronhitis, prehlade i grip
bubuljice
glavobolja
gljivične infekcije
grčevi
gubitak apetita
dečje gliste
dijabetes
zatvor
infekcije mokraćnih puteva
imunodeficijencija
infarkt
kašalj
kurje oči
mnoge vrste raka
moždani udar
nesanica
poremećaj metabolizma
povišeni krvni pritisak
poemećaj krvnih sudova
povišeni nivo holesterola i triglicerida
problemi sa varenjem
problemi sa jetrom i želucem
problemi sa nervima
problemi sa cirkulacijom
proliv
razne infekcije
rak želuca
regulisanje šećera u krvi
sprečavanje ugrušavanja krvi
stabilisanje crevne flore
tromboza

Sok i obloge

Sok za premaze ili za pravljenje obloga od crnog luka povoljno deluje protiv: čireva, bubuljica, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), upala zanoktica, lišajeva, bradavice, gljivičnih infekcija kože i raznih kožnih bolesti, kao i kod uboda ili ujeda insekata.

Zaključak

Na osnovu naučnih ispitivanja i navedenih osobina, može se se slobodno reći da je crni luk veoma lekovita biljka. Crni luk povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.

Izvor: Krstarica

Manjak sna vodi gojaznosti

2010-09-15T13:17:00.000+02:00

Tinejdžeri koji tokom radne nedelje spavaju manje od osam sati dnevno, jedu više masne hrane i grickalica od onih koji spavaju više od osam sati, poručuju američki stručnjaci iz bolnice Brigam i Medicinskog centra Bet Izrael u Bostonu.

Neke ranije studije su ukazivale da manjak sna može da dovede do gomilanja kilograma, ali tek ova pokazuje odakle dolazi taj višak kalorija, prenosi Rojters.

Dr Suzan Redlajn i tim njenih kolega, su analizirali 240 tinejdžera starosti od 16 do 19 godina, koji su učestvovali u jednom istraživanju o spavanju. Njihovo spavanje je praćeno preko jednog uređaja na ručnom zglobu, a ishranu je kroz razgovor s njima pratilo obučeno osoblje.

Utvrđeno je da adolescenti koji spavaju manje od osam sati dnevno, dobijaju 2,2 odsto više kalorija iz masti, a tri odsto manje kalorija iz ugljenih hidrata nego njihovi vršnjaci koji spavaju preko osam sati.

Kada se takva ishrana praktikuje duže vreme, normalno je da dođe do gomilanja sala, ističu američki stručnjaci.

Utešno je to što taj rizik od gojaznosti može jednostavno da se neutrališe. Naime, tim iz Bostona je utvrdio da svaki dodatni sat spavanja smanjuje izglede da grickalice budu znatniji izvor kalorija za 21 odsto.

Začudo, kada su dobijeni rezultati analizirani po polovima, ispostavilo se da oni imaju statistički značaj samo za devojčice, ali ne i za dečake. Još nije jasno zašto je to tako. Jedno od mogucućih objašnjenja bi moglo da bude da su tinejdžerke sklonije da jedu iz emotivnih razloga nego tinejdžeri.

Pokazalo se, inače, da je samo 34 odsto ispitanika, obuhvaćenih ovim istraživanjem, u proseku spavalo osam ili više sati dnevno, što može da predstavlja jedan od uzroka povećane gojaznosti među mladima u SAD.

U Američkoj akademiji za medicinu sna tvrde da je tinejdžerima potrebno najmanje devet sati sna dnevno da bi se osećali odmornim i pribranim.

Izvor: B92

Ubrzaj korak i ostani zdrav

2010-09-01T22:12:00.000+02:00

Britanski naučnici tvrde da bi godišnje u toj zemlji bilo bar deset hiljada manje obolelih od raka, ukoliko bi ljudi bili fizički aktivniji. Dovoljna je, kako kažu, šetnja u nešto žustrijem tempu ili, čak, ubrzavanje uobičajenog ritma kojim se obavljaju kućni poslovi.

Svega 45 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno moglo bi da spreči bar pet i po hiljada slučajeva raka dojke godišnje u Velikoj Britaniji, tvrde naučnici u Svetskom fondu za istraživanja raka.

Pored toga, ukoliko bi ljudi vežbali bar pola sata dnevno, broj obolelih od raka creva u toj zemlji bio bi manji za bar 4.600 slučajeva.

Proporcionalno bi se smanjila i stopa smrtnosti od navedenih malignih oboljenja za 1.500 (rak dojke), odnosno 1.900 (rak creva) ljudi godišnje, piše sajt RTS-a.

Svetski fond za istraživanja raka potencira značaj fizičke aktivnosti za prevenciju malignih oboljenja, jer su uvereni da je svega trećina ljudi svesna te činjenice.

Dr Rejčel Tompson iz Fonda napominje da vežbanje ne mora da podrazumeva da se "svaki dan preznojavate u teretani". Dovoljni su šetnja u žustrijem tempu, vožnja bicikla, plivanje, ples ili, čak, kombinacija rada u bašti i usisavanja kuće.

"Postoje veoma čvrsti dokazi da je fizička aktivnost veoma važna za prevenciju raka. Čak i umereno povećanje nivoa aktivnosti moglo bi da spreči hiljade slučajeva raka godišnje u Velikoj Britaniji", tvrdi dr Tompson.

"Podaci koje imamo jasno ukazuju da je dovoljno da napravite male izmene u svojim navikama... Napravite od šetnje svoj novi hobi, idite peške u kupovinu umesto automobilom ili autobusom. Samo to je dovoljno da biste uradili mnogo za svoje zdravlje", objašnjava britanska naučnica.

Vežbanje je samo po sebi blagotvorno, ali važno je i zbog toga što sprečava gojaznost, koje je značajan faktor rizika oboljevanja od raka.

Salmonela u jajima

2010-08-21T20:08:00.001+02:00

Iako prosečno jaje izgleda savim nevino, ako u sebi krije salmonelu situacija može postati krajnje ozbiljna.

Da li ste se ikada zapitali kako ta bakterija uopšte dospe u jaje?

Kao i sve opasnosti na ovom svetu, salmonela samo "čeka svoj trenutak", pa u jaje može dospeti na nekoliko načina. Jedan je preko izmeta, pošto se salmonela može naći u crevnom traktu ljudi, životinja, pa i kokošaka, tako da koka može zaraziti jaje sedeći na njemu, prenosi LiveScience.

Takođe, salmonela može da se pritaji i u jajovodima kokošaka koje deluju savršeno zdravo, a u tom slučaju se u jajetu nađe još pre nego što se ljuska formira. Dodatno komplikuje stvar i činjenica da se u takvim slučajevima može desiti da u desetinama jaja koje takva kokoška snese tek jedno ili dva budu zaražena, pa onda nije uvek lako utvrditi poreklo zaraze.

Dobra stvar je što salmonelu ubija termička obrada jaja na temperaturi od 71 stepena Celzijusa, tako da možete biti bezbrižni sve dok ne konzumirate jela koja sadrže "živa" jaja.

Pošto su simptomi trovanja salmonelom gadni, i uključuju visoku temperaturu, snažne bolove u stomaku, povraćanje i ozbiljnu dijareju, zaboravite na kremove koji sadrže mućena jaja bez termičke obrade, kao i na sasvim rovita jaja.

Mondo

Kukuruz

2010-08-21T14:49:00.008+02:00

Kukuruz je napokon dospeo na pijace - iskoristite to i opskrbite svoj organizam skrobom i ostalim blagotvornim sastojcima koje sadrži ova žitarica.

Kukuruz je iz Amerike u Evropu doneo Kolumbo 1493. godine. Danas u ukupnoj proizvodnji žitarica na globalnom planu nalazi se na drugom mestu iza pirinča.

Hranljiva vrednost kukuruza zavisi od načina njegove pripreme. Mlevenjem zrna se smanjuje procenat masti i proteina, dok se ljušćenjem otklanja celuloza.

U kukuruzu najviše ima vitamina C i A koji, međutim, iščezavaju tokom termalne obrade.

Najbolje ga je konzumirati nakon što je ubran - što duže stoji gubi šećer. I konzervirani kukuruz je zdrav jer je bogat antioksidantima.

Čak je i kukuruzna svila blagotvorna - pre svega kao diuretik, a pomaže kod bolesti urinarnog trakta, srčanih tegoba i reume.

Skrob je sastojak koji je najviše zastupljen u zrnu kukuruza (73 odsto) i predstavlja važan izvor energije. Zato se preporučuje konzumiranje ove žitarice za doručak.

Svež kukuruz u frižideru možete čuvati najduže dva do tri dana, ili ga zamrznite tako što ćete klipove staviti u vrelu vodu na nekoliko minuta, a potom u led kako bi se brzo ohladili.

Zatim skinite zrna sa klipa, prstima ili nožem, i stavite ih u kesu za zamrzivač.

Tokom zime koristite zrna kukuruza kao dodatak raznim jelima od mesa i povrća, umesto hleba ili krompira, ili napravite salatu: zrna kukuruza pomešajte sa čašom kisele pavlake, posolite po ukusu i dodajte sitno seckanu mirođiju.

Mondo

Pušenje ubija

2010-08-16T08:24:00.012+02:00

Pušenje usmrti više ljudi nego droga, alkohol, sida, samoubistva, ubistva i saobraćajne nesreće zajedno! Nikotin je supstanca koja izaziva najveću zavisnost.

Svaki treći stanovnik Srbije je pušač, a od bolesti izazvanih upotrebom duvana, u Srbiji godišnje umre 16.000 ljudi.

Svetska zdravstvena organizacija saopštava da duvanski dim ubija jednu osobu svakih šest sekundi! Takođe, cigarete nisu smrtonosne samo za pušače već i za one koji u neposrednoj blizini udišu duvanski dim. I kod njih je povećan rizik od srčanog napada.

Kliknite na sliku, da biste videli u punoj veličini.

Smeh je najbolji lek

2010-08-12T10:26:00.001+02:00

Da li doza veselog zadirkivanja ili smeha može biti korisna da se teškoće i napori lakše savladaju?

Bez muke nema nauke ili bez bola nema pobede, nema uspeha - česte su mantre koje ljudi koriste da bi se motivisali na rad ili napore u obrazovanju ili u teretanama. Ali da li doza veselog zadirkivanja ili smeha može biti korisna da se teškoće i napori lakše savladaju?

Li Berk, profesor psihologije na Loma Linda Univerzitetu u Kaliforniji tvrdi da može.

Da bi otkrio zdravstvene koristi smeha na ljudskio organizam, Berk je grupi od 14 dobrovoljaca prikazao dvadesetominutni kolaž najkomičnijhih scena iz nekoliko rijaliti programa na televiziji. Pritom je merio njihov krvni pritisak i nivo holesterola pre i posle gledanja komičnih scena.

Rezultati koje je ovih dana predstavio na godišnjoj konferenciji Asocijacije američkih psihoiloga u San Francisku trebalo bi da donesu smeh svim poklonicima parole "lako ćemo". Jer, za vreme "vežbe kikotanja", kod svih učesnika testa padao je sistolni krvi pritisak i snižavao se nivo holesterola.

Direktno poređenje sa koristima od vežbanja je teško ali Berk procenjuje da su psihološke koristi smeha ravne onima koje se dobiju prilikom dvadesetominutog umerenog opuštanja.

Međutim, gledanje pojedinih dramatičnih i teških scena iz, na primer, filma "Spasavanje vojnika Rajana", imalo je potpuno suprotan efekat.

To, međutim, nije sve: smeh takođe može pomoći u borbi protiv infekcije. Neka istraživanja otkrila su da smeh poboljšava delovanje imunog sistema tako što povećava proizvodnju antitela i aktivira ćelije koje predstavljaju prirodni branu.

Tako, na primer, često smejanje majke koja doji bebu čak može poboljšati kvalitet njenog mleka, čineći ga tako efikasnim sredstvom u borbi protiv kožnih alergija novorođenčeta, piše časopis Nju sajentist.

Sve ovo bi trebalo da sugerira da smehom i dobrim raspoloženjem sebi obezbeđujete duži životni vek.

Nažalost, mali broj dokaza ipak kazuje da ima i suprotnog dejstva.

Kad je profesorka psihologije Lesli Martin sa UIniverziteta La Siera u Riversajdu, u Kaliforniji, uporedila podatke iz životne istorije 1.215 Amerikanaca sa njihovim psihološkim profilom kad su bili desetogodišnjaci, otkrila je da su mnogi od najveselijih zapravo - umrli mladi.

U suštini, izmereni stepen veselosti u nekoj vrsti "elitne četvrtine" populacije ukazivao je na povećani rizik smrtnosti u bilo kom periodu života za 21 odsto osoba iz ove grupe u poređenju sa osobama koje spadaju u takozvanu "donju četvrtinu populacije".

Niko do sada nijie otkrio zašto je to tako iako je istraživanje, kako podseća časopis Nju sajentist, pokazalo da su prijaznija i veselija deca sklonija da u kasnijem životu propuše i postanu ljubitelji "dobre kapljice".

Izvor: FoNet

Mali saveti za vitku liniju

2010-08-11T09:05:00.001+02:00

Saveti o tome kako izgubiti suvišne kilograme nikada nisu na odmet, pa zato iznosimo nekoliko zapažanja iskusnih stručnjaka.

Ne preskačite doručak, ali preskočite slaninu

Ukoliko preskačete doručak, nećete doprineti mršavljenju. Doručak je veoma važan za celeodnevne aktivnosti, a preskakanje samo dovodi do nagomilavanja kalorija u organizmu, jer organizam zbog neredovne ishrane "čuva" kalorije, pa dolazi do gojaznosti.

Pokušajte da iz doručka ili sendviča izostavite slaninu po svaku cenu. Na ovaj način ćete smanjiti količinu unetih kalorija za čak 100, što zauzvrat može učiniti da na godišnjem niovu izgubite čak 3-4 kilograma. Ukoliko pak morate da jedete slaninu, onda prepolovite količinu koju ste naumili da pojedete i nećete pogrešiti.

Podsećamo da slanina sadrži dva do tri puta više kalorija od ostalog mesa ili ribe.

Dajte obrocima pristojan vremenski okvir

Važno je jesti polako, umereno i sa uživanjem, tako da obrok traje oko dvadeset minuta. Hrana treba da bude ukusna, lepo servirana i da lepo miriše.

Umereno uzimanje hrane doprinosi tome da se manje hrane pojede, da se ona pravilno svari u organizmu i na taj način povećana telesna težina smanji na normalnu i potrebnu.

Brzo jedenje i trpanje hrane u usta prouzrokuje bespotrebno prejedanje i nagomilavanje kalorija.

Više povrća

Umesto da obrok sadrži veću količinu mesa, neka bude manje mesa a više povrća. Uključite u večeru više vrsta povrća i ješćete više bez po muke. Dokazano je da veća raznolikost na trpezi tera ljude da više jedu, a što više vrsta povrća jedete, to ćete i više suvišnih kilograma izgubiti. Pregršt vlakana i vode koji se u povrću nalazi čini da se osećate sito, i to bez unošenja velike količine kalorija.

Ponekad izaberite živinsko ili riblje meso umesto svinjskog ili telećeg, pa ćete smanjiti unos kalorija, a nećete ostati gladni.

Više voća

Voća treba jesti što više, ali ne uz obrok ili posle obroka. Voće treba jesti kao poseban obrok, užinu (nekoliko sati pre ručka ili večere). Na taj način se unosi dosta vitamina i minerala u organizam, zadržava se sitost, a ne doprinosi se gojenju.

Supa doprinosi sprečavanju gojenja

Supa je posebno efikasna i korisna onda kada stupi pre glavnog jela zbog toga što usporava jedenje i umanjuje apetit i osećaj gladi. Svakako se čuvajte kremastih i masnih supa, jer su one uglavnom prebogate mastima i kalorijama.

Povucite kočnicu sa šećerom i slatkišima

Potrudite se da zamenite jedan šećerasti napitak, poput gaziranog soka, vodom ili vitaminskim napitkom i na taj način ćete izbeći znatnu količinu unesenog šećera u organizam. Brojna istraživanja su pokazala da osobe koje redovno konsumiraju napitke prebogate šećerom za samo 4 nedelje mogu da dodaju 2 kilograma.

Smanjite količinu slatkiša ukoliko ne možete da ih izbegnete. Ne morate svaki kolač ceo da pojedete i ne morate sa poslužavnika da pojedete od svake vrste kolača po jedan.

Zeleni čaj – dobar pomagač

Još jedna od dobrih strategija jeste konsumiranje zelenog čaja. Istraživanja su pokazala da zeleni čaj poseduje potencijal da privremeno ubrza rad mehanizma za sagorevanje kalorija, i to usled dejstva fito supstanci, poznatijih pod imenom katehini. Naravno, sa dnevnom dozom zelenog čaja ne treba preterivati.

Spavanje i težina

Prosečno sat vremena više sna tokom noći, može pomoći osobi da izgubi čak 6-7 kilograma za godinu dana. Ovo su inače rezultati istraživanja sprovedenih na Univerzitetu u Mičigenu. Ovi rezultati postižu se ukoliko se u toku dana unese u organizam prosečno oko 2.500 kalorija. Istraživanje pokazuje da pravilan odmor i dovoljno spavanja smanjuje nivo "nataloženih" kalorija za čak 6%. Naravno, to zavisi i od osobe, pa i genetike. Veoma je važno zapamtiti da nedovoljno sna pojačava apetit i osobu čini nesvakidašnje gladnom, a to vodi prekomernoj težini.

Fizičke aktivnosti

Treba se umereno baviti fizičkim aktivnostima kao što su šetnje ili vežbe u nekoj teretani.

Izvor: Krstarica

Ko se sunca krije...

2010-08-09T12:16:00.005+02:00

Na sunce po vitamin D

Vitamin D je ključni "igrač" u aktiviranju odbrambenog sistema čoveka, a njegov nedostatak zabeležen je kod gotovo polovine populacije na našoj planeti.

Endokrinolozi tvrde da bez D vitmaina nema ni takozvanih T-ćelija, neke vrste "ubica" infekcija.

Nedavno otkriće danskih naučnika o ključnoj ulozi vitamina D u aktiviranju T-ćelija pomoći će u borbi protiv infektivnih bolesti i globalnih epidemija i biće posebno značajno u traganju za novim spasonosnim vakcinama, piše časopis „Sajens“.

Danski istraživači otkrili su da aktiviranje T-ćelija u potpunosti zavisi od vitamina D jer će ostati "uspavane" i potpuno nesvesne mogućih infekcija ili pretnji patogenih neprijatelja različitih vrsta - ako u krvi čoveka nema vitamina D.

"Kad T-ćelija bude izložena napadu stranog patogena, ona aktivira 'signalni uređaj' ili 'antenu' poznatu pod imenom 'receptor vitamina D' kojim traga za ovim vitaminom", kaže doktor Karsten Gajsler, stručnjak Departman za međunarodno zdravlje, imunologiju i mikrobiologiju Univerziteta u Kopenhagenu.

"To znači", precizirao je on u izjavi sa Sajens, "da T-ćelija mora imati vitamin D ili će, u protivnom, biti sprečeno njeno aktiviranje a ako T-ćelije na nađu dovoljno vitamina D u krvi, one jednostavno neće biti aktivirane".

Naučnici već dugo znaju da je vitamin D izuzetno važan u apsorpciji kalcijuma i da postoji direktna veza između nivoa ovog vitamina i obolenja kao što su rak i multipla skleroza.

Najveći deo vitamina D organizam proizvodi kao prirodni nusprodukt kože izložene suncu, pa otuda i njegovo pomalo pesničko ime - "vitamin Sunca". On se, takođe, može naći u ribljem ulju, jajima i masnim ribama kao što su losos, haringa i skuša ili se može uzimati kao dietetski proizvod.

Gotovo polovina svetske populacije pati od manjka vitamina D pa naučnici upozoravaju da problem postaje sve izraženiji kako ljudi sve više vremena provode u zatvorenom prostoru.

Izvor: b92.net

Naravno, ne treba preterivati, i izlagati se suncu kada je ono najjače (od 10 - 17h). Stručnjaci smatraju da je desetak minuta dnevno dovoljno da se osiguraju adekvatne količine vitamina D. Upotreba krema za sunčanje smanjuje proizvodnju vitamina D i do 95%..

Riba iz konzerve za vitku liniju

2010-08-08T14:52:00.005+02:00

Ako su vaše omiljeno jelo sardele iz konzerve ili za večeru volite pojesti neku masniju ribu, samo nastavite sa takvim prehrambenim navikama jer ce vam one osigurati zdravlje i sprečiti prekomerno debljanje.
Zna se da masne kiseline iz ribe usporavaju proces starenja ljudskog mozga, ali je nova studija australijskih naučnika otkrila da riba može pomoći i gojaznim osobama. Pokazalo se da mogu izgubiti znatan broj suvišnih kilograma ako svaki dan unose dozu omega-3 masnih kiselina te pritom umereno vežbaju. Dovoljna je čak i šetnja od 45 minuta. No uspešna je samo kombinacija ribe i vežbanja. Kod onih koji su jeli ribu, a nisu vežbali ili obrnuto, koji su vežbali bez konzumiranja ribe, nije bilo rezultata u mršavljenju.
Riblje ulje povecava elastičnost stenki krvnih žila te poboljšava protok krvi prema mišicima tokom vežbanja. U studiji je sudelovalo 68 odraslih osoba, koje su zbog gojaznosti bile pod povećanim rizikom od srčanih bolesti. Podeljeni su bili u grupe. Oni koji su uzimali riblje ulje i pritom vežbali, izgubili su najviše kilograma.

Izvor: pregled.com

Čajevi i njihova korisna svojstva

2010-08-07T11:11:00.000+02:00

KAMILICA
U svakom domaćinstvu ovaj čaj je pravi pomoćnik pri brojnim poteškoćama. Pomaže kod teškoća sa varenjem i bolova u stomaku, smanjuje nadutost, pospešuje varenje. Čaj od kamilica olakšava disanje i smanjuje upalne procese. Odličan je za smirivanje upalnih procesa, za ispiranje usta, rana i čireva.
Kamilica je i borac protiv čireva i veoma dobro reguliše crevnu floru, pa je odličan izbor ukoliko imate problem sa mučninom ili dijarejom.
Ako imate stomačne grčeve, bilo koje, kamilica će vam pomoći. Pozitivno deluje i na postizanje ravnoteže crevne flore te kod mučnine i povraćanja.
Za odrasle se priprema jak čaj od kamilice - dve kašike cvetova preliju se sa tri decilitra vrele vode i čaj se ostavi da odstoji jedan sat. Čaj se ne kuva, jer kamilica sadrži eterična ulja koja ispare ako se kuvaju.
Blagi čaj se daje maloj deci za umirenje i uklanjanje grčeva.

ŠIPAK
Šipak je izuzetno bogat vitaminom C, a kuvanjem se vitamin ne gubi pa je zbog toga šipak dobar izbor ako ste prehlađeni. Voćne kiseline iz ploda šipka utiču na bolje izlučivanje mokraće, a duža upotreba čaja sprečava stvaranje kamena u bubregu i bešici.
Odličan je za razbuđivanje i održavanje koncentracije, pa ukoliko učite, skuvajte čaj i dodajte malo limuna.

NANA
Mnogi smatraju da je nana kraljica čajeva. Čaj od nane ili metvice koristi se za smirenje želudačnih grčeva, smirenje bolova želuca, ublažava podražaj na povraćanje i dobar je saveznik u borbi sa bolestima žuči i jetre. Ona je čistač urinarnog trakta, pospešuje zaceljivanje organizma, umanjuje poteškoće koje se javljaju u klimaksu i povoljno rehidrira organizam.
Nezamenljiva je ako želite da se rešite nesanice i menstrualnih tegoba. A pripisuje joj se i antistres dejstvo kod dece i odraslih.

LIPA
Koristi se u obliku čaja koji deluje na umirenje grčeva, na pojačano znojenje, pomaže kod bubrežnih bolesti, bronhitisa, upale pluća ili bilo kog problema sa bolestima disajnih puteva. Podstiče rad srca, ali ako se stalno koristi može da izazove i oštećenja srca. Osobe pod stresom biraju je zbog umirujućeg dejstva.

HIBISKUS
Hibiskus je čaj egzotičnog mirisa i zavodljive arome. Bogat je flavonoidima i njegova uloga u oporavku organizma je velika. Nameće se intenzivnom aromom i podstiče budnost.

ZELENI ČAJ
Smanjuje nivo holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnog sistema i arteroskleroze. Zeleni listovi čaja bogati su i fluorinom koji sprečava štetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj šupljini. Čaj sadrži i minerale važne za čovekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvožđa i mangana. Odličan za prostatu. Pomaže protiv celulita jer ogranicava apsorpciju masnoće i podstiče površinsku cirkulaciju. Zaceljuje rane, ekstrakt čaja koristi se za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina kao i za lečenje akni.

KOPRIVA

Čaj od koprive, budući da sadrži gvožđe, doprinosi stvaranju crvenih krvnih zrnaca, olakšava probavu, reguliše nivo šećera u krvi, pomaže kod oralnih infekcija, upale mokraćnih kanala... Obiluje mineralima, pogotovo gvožđem, fosforom, magnezijumom, kalcijumom...

Spavanje kao osnova zdravog života

2010-08-06T08:36:00.014+02:00

Svaku noć zdravo i opušteno spavanje - svako jutro prijatan početak dana.

Spavanje je osnova za zdravo i opušteno osećanje. Napuni nas energijom, da lakše ostvarimo i prebrodimo životne prepreke. Albert Einstein je spavao pola dana, nemački romantičar Heinrich Heine je spavanje označio kao najdragocenije "otkriće".

Premalo odmaranja, i problemi sna su se razvili u modernu civilizacijsku bolest.

Jeste li znali da trećinu života provodimo spavajući, a od toga kako spavamo zavisi kvalitet one druge dve trećine života koje provodimo budni.
Spavanje osvežava, pomlađuje, vraća vitalnost, lepotu, mir, sposobnost koncentracije, pa nije preterano reći da je spavanje pola zdravlja i lepote.

Najbolji odgovor na pitanje koliko je sna organizmu dovoljno, bio bi onaj da trebamo tačno onoliko sna noću da bismo se ujutro osećali potpuno osveženi i spremni za dolazeći dan.

Za većinu ljudi to je u pravilu osam sati. Uprkos tome, prosečna odrasla osoba u današnjem društvu dobija svega oko 6 do 6 i po sati sna, a mnogi spavaju i manje od toga. Dakle, sami sebi uskraćuju potreban period boravka u krevetu koji je nužan za san.

Mnogi čak smatraju da je spavanje gubljenje vremena. Vreme koje bi trebali odvojiti za spavanje troše čineći nešto drugo. Radni rasporedi nameću nam se u vreme koje bismo trebali odvojiti za spavajući odmor.

Mnogi priznaju da izbegavaju odlazak na spavanje sve dok više ni trenutka ne mogu držati oči otvorene. Do tada leže u krevetu okrećući TV programe na daljinskom upravljaču i tražeći bilo šta što će im zadržati interes i budnoću. Iako su mogli zaspati mnogo ranije, radije ignorišu suptilne "znakove" pospanosti koji su se razvijali unatrag prethodnih sat ili dva vremena. Sledećeg jutra jedva će se izvući iz kreveta.
Tokom dana, pogotovo ujutro i rano prepodne, ti će ljudi patiti od posledica nedostatka sna. Noćna nenaspavanost može dovesti do dnevne pospanosti, zamora, slabe koncentracije i loše memorije, kao i povećati rizik grešaka i nezgoda.

Pojedinci pak neprekidno spavaju tokom dana i ujedno brinu da će ih to dovesti do poremećaja spavanja poput apneje ili narkolepsije

Apneja u snu je medicinski poremećaj koji može pogoditi bilo koga, bilo koje starosne dobi. U retkim slučajevima, uzrokuju je pogrešni signali koje šalje mozak, ali najčešće, radi se o kolapsu mišića relaksiranih tokom sna, koji zatvore disajne puteve i prekinu disanje.
Ponekad taj prekid traje i duže od deset sekundi, ponekad se ponavljaju učestalošću od 20-60 puta u satu, ili čak i češće - stotinama puta svake noći. Posledica: loš san i neispavanost.

Narkolepsija je bolest spavanja koja se odražava prekomernom dnevnom pospanošću sa nesvesnim epizodama spavanja danju, poremećenim noćnim spavanjem kao i epizodama iznenadne slabosti ili gubitka mišićnog tonusa.

Nedovoljnim spavanjem ozbiljno ugrožavamo svoje zdravlje. Manjak sna može dovesti do pada imuniteta, zbog čega postajemo podložni različitim bolestima i poremećajima, od obične prehlade pa sve do dijabetisa i drugih ozbiljnih stanja.

Osobe kojima nedostaje sna sklonije su hodanju u snu, pokazalo je istraživanje kanadskih naučnika, a mesečarenje se povezalo s agresivnim ponašanjem i sklonosti samopovređivanju.

San jača memoriju

Dok spavate, vaš um procesuira sve što ste proteklog dana naučili. Mnoga istraživanja nemačkih naučnika pokazala su da različite faze spavanja mogu poboljšati aspekte memorije.

Naime, otkriveno je da kasnije non-REM faze (faze bez sanjanja, koje čine veći deo spavanja) pomažu u integraciji i prisećanju znanja koja smo netom usvojili.
Drugim je istraživanjem dokazano da ranije non-REM faze sna pomažu da usvojene veštine ujutro obavljamo 20 posto brže, odnosno da naše reflekse čine oštrijima.

Zaštita od dijabetisa

Dokazano je da osobe koje spavaju samo pet sati dnevno imaju 50 posto veće šanse da obole od dijabetisa, nego one koje spavaju sedam do osam sati.
Dijabetis je stanje koje se javlja kada telo glukozu dobijenu kroz hranu ne može pretvarati u hranu za ćelije, a ta bolest povećava rizik od srčanih bolesti i oštećenja nerava i bubrega.

Jedno od objašnjenja zašto su nespavanje i dijabetis povezani je činjenica da hormoni stresa kortizol i adrenalin – čiji se nivoi povećavaju kada smo neispavani – smanjuju dejstvo insulina, hormona koji reguliše nivo glukoze u krvi, a kada se insulin u telu ne koristi kako treba, povećava se nivo glukoze u krvi, pa rizik od dijabetisa raste.

Drugo objašnjenje je da naspavano telo troši više energije nego tromo i umorno, zbog čega mu je potrebno više glukoze, pa njen nivo neće rasti.

Srcu treba spavanje

Tokom spavanja srčani ritam se usporava, krvni pritisak pada 10-20 posto, što znači do nespavanje telu onemogućava to potrebno usporavanje i odmor. Veći deo dana vaše srce mora snažnije raditi kako biste mogli obavljati razne aktivnosti, što s vremenom dovodi do rasta krvnog pritisaka.

Žene koje prosečno spavaju manje od šest sati imaju 70 posto veći rizik obolijevanja od hipertenzije (hipertenzija dolazi od grčkih reči "hiper" (previše) i "tensio" (pritisak), a označava vrednost krvnog pritisaka iznad 150/90 mm Hg u nekoliko uzastopnih merenja), u odnosu na one koje spavaju sedam do osam sati.

Nedovoljno sna podstiče pojavu različitih upala, jer je imuni sistem neprestano "pod stresom", pa proizvodi veliki broj obrambenih belih krvnih zrnaca. Ta zrnca, pak, oštećuju zdrava tkiva, a otkriveno je da se njihov broj bitno povećao nakon samo jedne noći sa samo četiri sata sna. To na kraju povećava rizik od srčanog udara.

Izvor: beorelax.rs

Melatonin nas navodi na san

Melatonin je hormon koji se fiziloški luči u mozgu kada naše oči registruju mrak.
On reguliše dnevno noćni ritam tako da znamo kad treba da spavamo a kad da budemo budni.
Ipak i hormoni stresa takođe mogu dan utiču na ovaj ritam održavajući nas budnim i onda kada bi trebali da spavamo.
Melatonin u mraku luči moždana žlijezda epifiza. Jedna od funkcija epifize je registriranje količine svetla u okolini. Iako je smeštena duboko u lubanji, žlezda detektuje količinu svetla putem očnog živca.
U nekih životinja epifiza počinje proizvoditi melatonin odmah čim se smrači i luči ga dok ne svane. Kod ljudi nivo melatonina raste nakon 60 do 90 minuta izloženosti tami, a količina koja se luči preko noći do pet je puta viša nego tokom dana. Zato je važnoda spavamo u skladu sa prirodom. Sebi pravimo dosta problema, koristeći veštačko svetlo. Stvoreni smo da se probudimo kad sunce izađe, i da spavamo kad padne noć.

Šargarepa - hrana i lek

2010-08-05T17:32:00.002+02:00

Šargarepa je jedno od najzdravijih povrća, jer sadrži dosta korisnih i lekovitih sastojaka. Kao hrana koristi se u celom svetu. Ima antimikrobno (antibiotičko) dejstvo.

Šargarepa je dvogodišnja zeljasta biljka, a za ishranu se koristi njen koren. Šargarepa potiče iz Avganistana, a tokom istorije preneta je u sve zemlje sveta.

Šargarepa se koristi u ishrani u toku cele godine.

Sastav

Interesantno je da sada postoje šargarepe raznih boja: narandžaste, bele, žute, crvene, ljubičaste... Različite boje sadrže i različite antioksidante. Najčešće se koristi koren, a mogu se koristiti i listovi, ali kuvani. Šargarepa sadrži sledeće hranljive sastojke:

beta-karoten
biljna vlakna
vitamin C
vitamin A
vitamin B
vitamin D
vitamin PP
vitamin H
gvožđe
glutamin
kalijum
kalcijum
kalcijum-pektat
karotenoide
ksantofile
likopen
natrijum
pektin
razgradiva vlakna
ugljene hidrate
fosfor
cink
eterično ulje

Način korišćenja

Šargarepa se u ishrani koristi: sirova (kao salata, cela, seckana na kolutiće ili rendana...), kuvana ili barena (supe, čorbe, jela bez mesa ili jela sa mesom), kao začin ili kao prilog drugim jelima. Šargarepa se koristi i zimi pošto se lako čuva (u rovu, u frižideru ili zamrzivaču). Pošto sadrži malo kalorija a mnogo korisnih sastojaka, koristi se za dijetalnu ishranu, ali i za ishranu dece. Preporuka je da se pre korišćenja dobro opere i oljušti površinski sloj.

Veoma je zdrav sok od šargarepe, bilo da se koristi sam ili pomešan sa drugim sokom. Sok od šargarepe se koristi i za obloge protiv nekih kožnih bolesti.

Dejstvo

Šargarepa u sebi sadrži dosta vitamina i minerala, a zbog antioksidanskog dejstva veoma povoljno deluje na organizam, pa se preporučuje protiv sledećih bolesti:

anemija
bolesti zuba
bolesti srca i krvnih sudova
gojaznost
gorušica
gubitak apetita
depresija i stres
dečje gliste
dermatitis
ekcem i problemi sa kožom
za dobar vid
za brže zarastanje rana
za bolje sagorevanje masti u organizmu
imunodeficijencija
jačanje noktiju
kokošje slepilo
makularna degeneracija
oboljenja bubrega
održavanje moždanih funkcija
opekotine
osteoporoza
otklanjanje umora
povišena temperatura
povišen holesterol
prehlade i grip
problemi sa kosom
protiv kašlja (sok)
protiv kiseline u želucu
regulisanje varenja i protiv zatvora
regulisanje krvnog pritiska
regulisanje prekomerne težine
regulisanje metabolizma
sprečavanje raka
upala krajnika i glasnih žica
utiče na ten i boju kože
celulit
šećerna bolest
šlog

Način delovanja

Ispitivanjima je utvrđeno da šargarepa ima ulogu kao čistač organizma od štetnih materija nastalih lošom ishranom i dejstvom zagađene sredine i raznih zračenja.

U Norveškoj se preporučuje deci u vidu "Oslo doručka", jer se smatra da pomaže u otklanjanju umora, poboljšanju koncentracije, za bolje učenje i bolji uspeh u školi.

Šargarepa je veoma korisna namirnica i dobar prirodni lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti. Pošto je korisna, jeftina i pristupačna, šargarepu treba često koristiti u ishrani.

Izvor: Krstarica

Kopriva je efikasna kod mnogih boljki

2010-08-05T16:24:00.005+02:00

Zahvaljujući supstancama koje ubrzavaju razmenu materija, podstiču varenje i izbacivanje tečnosti, i svom širokom blagotvornom dejstvu, kopriva i danas spada među najdragocenije prirodne lekove.

Univerzalni i jeftin lek: Kopriva čisti želudac, jetru i creva, ublažava anemiju, groznicu, nervozu i nesanicu, leči čir na želucu i crevima, čisti krv i pospešuje varenje.

Kopriva je samonikla biljka koja se od davnina koristi za lečenje najrazličitijih bolesti. Njene blagodeti poznavali su i stari Egipćani, Grci i Rimljani koji su je koristili protiv reumatskih bolova i artritisa.

KADA SE BERE
Kopriva raste do 80 cm u visinu i ima srcolike, šiljate listove prekrivene dlačicama. Vrh lista se lako lomi i kida, nakon čega iz njega ističe sok koji izaziva peckanje i crvenilo kože.
Kopriva raste svuda, osim u tropskim i arktičkim krajevima, a najviše je ima u šumama, na zapuštenim ledinama, obalama reka i potoka.
Cveta od maja do septembra. Lekoviti su i koren i nadzemni delovi biljke i listovi. Korenje se skuplja u proleće i jesen, mladi listovi u proleće, a stabljika s cvetovima tokom cele godine.

ŠTA SADRŽI
Zeleni listovi koprive sadrže mnogo hlorofila, a njihova hemijska struktura slična je hemoglobinu. Lišće obiluje i mineralima, pogotovo gvožđem, fosforom, magnezijumom, kalcijumom i silicijumom, supstancama koje čine ovu biljku dobrim diuretikom. Osim toga, kopriva sadrži i vitamine A, C i K, tanine, brojne aminokiseline i šećere.

ZA ŠTA SE KORISTI
Kopriva se pokazala kao sjajan lek protiv reumatskih bolova i artritisa, otežanog mokrenja, oboljenja jetre, žuči i slezine. Osim toga, koristi se i za podizanje nivoa gvožđa u krvi, olakšavanje probave, ublažavanje dijareje, lečenje hemoroida i kolitisa. Kopriva reguliše i nivo šećera u krvi, pa se nalazi u mnogim čajnim mešavinama koje koriste dijabetičari, ali ima primenu i u lečenju hroničnih dermatoloških oboljenja poput ekcema, akni i prekomernog opadanja kose. Pomaže i protiv oralnih infekcija, afti, upala desni i angina.

PAŽLJIVO S UPOTREBOM
Kopriva se ne sme koristiti neprokuvana jer može da ošteti bubrege. S obzirom na to da pojačava lučenje mokraće, uzimajte namirnice bogate kalijumom da ne bi došlo do gubitka tog minerala.

ISPROBANI RECEPTI
Za oporavak
Kašičicu sušene koprive prelijte s 2,5 dl vrele vode, ostavite da odstoji 10 minuta, procedite i pijte tri puta dnevno.
Ovaj čaj rešiće sve probleme s ekcemom, glavoboljom, mokraćnim kanalima, želucem, anemijom…
Možete da ga pijete i kada vas muče virusne ili bakterijske infekcije.

Za lepa stopala
Dve šake dobro opranih korenova, svežeg lišća i stabljika koprive prelijte s pet litara vode i ostavite da odstoji preko noći. Sledećeg dana mešavinu zagrejte do vrenja, sipajte u lavor i potopite noge. Bilo bi dobro da stopala držite u što toplijoj kupki barem 20 minuta.

Protiv peruti
Dve pune šake koprive prelijte s pola litra vrele vode, ostavite da odstoji pet minuta, procedite i dodajte šoljicu sirćeta. Umasirajte ovu tinkturu u kožu glave pola sata pre pranja kose.

Izvor: Blic

Vežbe istezanja

2010-08-04T10:53:00.002+02:00

Istezanje je važan deo treninga, kako pre, tako i posle trčanja. Ono sprečava povrede, bolove, grčeve, zamor, povećava iskorak. Ovde je reč o osnovnom nivou istezanja, koje uglavnom predstavlja statičko istezanje u kome se odgovarajući položaj drži 15-30 sekundi, bez bola. Pre svega, malo se zagrejte laganim džogingom ili hodanjem da mišići budu u optimumu pred istezanje.

I u toku trčanja se neki rekreativci i ozbiljni trkači istežu, naročito pred promenu ritma i u fazi oporavka, na primer kod fartleka. Tad se lako isežu mišići, jer su topli, pazite da se ne povredite. Na kraju treninga obavezno se nekoliko minuta istežite a to će vam mnogo značiti, naročito ako je trening bio jači ili duži.

Možda ćete pomisliti da je istezanje nepotrebno ako polako i pažljivo trčite. Istraživanja nisu pokazala da se trkači koji se istežu manje povređuju od onih koji to ne rade, ali da ima pozitivan uticaj – to svakako. Ključ je u fleksibilnosti. Ako trčite opušteni, što je i svrha istezanja, popravićete fleksibilnost i dobićete na brzini.

Postoje na stotine raznih vežbi istezanja koje se mogu koristiti. Nazivi mogu biti komplikovani, ali oni nisu ni važni, glavno je da ih shvatite i da razumete kako se rade. Dakle, evo nekih uobičajnih, jednostavnijih načina istezanja, koje se izvode stajanjem ili sedenjem:

A) Osnovno istezanje mišića nogu: zauzmite položaj u raskoraku, jedna noga iza druge 1m, zadnja noga prava, prednja savijena u kolenu na 90 stepeni. Držite tako, pa promenite raspored nogu. Pridržavajte se za prednju nogu rukama radi stabilnosti. Varijanta vežbe je sa osloncem za ruku, ali ako ga nema, može i ovako.

B) Kombinovano istezanje mišića nogu i abdomena: iz prethodnog istezanja samo povijte zadnju nogu, kao na slici, tako će trup da se ispravi, a radiće mišići leđa pored mišića nogu. Zadržite položaj, pa promenite raspored nogu.

C) Istezanje mišića zadnje lože (bedreni/ butni biceps): stojte mirno, noge- jedna uz drugu, savijte se napred, ruke pružite prema nožnim prstima, bez savijanja u kolenima. Ne dozvolite da vas zaboli, ako se dovoljno fleksibilni, moći ćete ovo uraditi. Zadržite položaj, pa promenite. Ovako se opušta grudni koš a isteže zadnja loža.

Ima i druga varijanta ovog istezanja, u sedećem položaju, pa možete birati koji ćete način.

Treća, lakša varijanta “stojećeg” načina istezanja je ako noge raširite, a rukama istežete napred do tla.

D) Istezanje kvadricepsa držanjem stopala: stojte na jednoj nozi, drugu pridržite rukom kao na slici tako da vam natkolenica bude paralelna sa nogom koja je oslonac. Ako imate da se pridržite drugom rukom za neki zid, ogradu, drvo- odlično, ako ne, možete i ovako. Ako preterate, onda radite pogrešno, možete se povrediti. Ovim se dobro istežu kvadricepsi.

E) Istezanje mišića prepona: sedite na zemlju, prislonite gazeću površinu tabana jedan na drugi, kolena će vam biti levo i desno. Rukama polako pritisnite kolena ka zemlji, bez bola. Ovako se istežu mišići oko prepona.

F) Kombinovano istezanje butnog bicepsa i primicača: jedna noga je ispružena, druga u čučnju, obe razmaknute, a pridržavate se rukom za tlo.

G) Istezanje butnog bicepsa podignutom nogom: postavite nogu na neki objekat te visine da vam noge čine ugao 90 stepeni. Pognite trup blago unapred pridržavajući se za tu nogu. Kad ste već u tom položaju savijte se i ka drugoj nozi, osloncu. Posle isto to za drugu nogu.

H) Guranje prepreke: Ovo je prost oblik istezanja, potrebna je prepreka, zid, drvo, jača ograda, itd. Ruke prislonite na prepreku, noge su malo odmaknute, kukovi malo povijeni, noge i leđa skoro u ravni. Ova vežba ima razne varijante, na primer jedna pa druga noga, jedna pa druga ruka ili pomeranje položaja ruku u odnosu na podlogu.

I) Istezanje listova (soleus): sedite sa jednom nogom pravom a drugom povijenom. Držite stopalo sa obe ruke. Peta je na tlu, pomerite k sebi bez dizanja. Ovo je istezanje za donje mišiće nogu.

J) Istezanje ahilove tetive: slično kao prethodnom, sedite, jedna noga je ispružena, druga savijena do kraja, a prste na nogama povijate nagore rukama, tako se isteže ahilova tetiva i zatežu listovi. Zadržite malo pa i drugu nogu isto.

K) Istezanje podizača stopala i butnog bicepsa: nogu savijte u kolenu preko druge u nivou natkolenice. Držite za prste te noge tako da gornji greben stopala bude u ravni sa cevanicom. Ovo istezanje ima za cilj da razradi mišiće i ligamente podizača stopala i bicepsa, što je značajno jer oni učestvuju u regulisanju ispravnog iskoraka.

L) Istezanje mišića u butini: stojte na jednoj nozi, drugu savijte prema napred držeći je sa obe ruke na cevanici. Povijajte tu nogu k sebi- prema grudima i malo na stranu.

M) Uspravno istezanje: stojte mirno, na prstima, ispružite ruke uvis i uhvatite prste u klinču sa spoljne strane, kao na slici i držite tako malo pa se opustite. Uradite par ponavljanja. Isrtežu se podlaktice, tricepsi, podizači stopala.

N) Istezanje u stranu, na bok: ovde postoji više načina, na primer, raširite noge malo šire od ramena, pa se savijajte u stranu držeći ruke na kukovima. Drugi način je ukrstite noge i savijajte telo u stranu uz praćenje rukom strane koja se isteže. Zadržite malo pa onda i drugu stranu.

P) Uvrtanje trupa: pošto i ramena i ruke učestvuju u trčanju, i njih treba pripremiti, a ovde učestvuju razni mišići od ruku, ramena do leđa i kukova. Isto ima raznih načina, a jedan je taj da se uradi otklon u horizontalnoj ravni do kraja sa jednom rukom a druga je prati i zadrži malo tako, pa na drugu stranu tela. Još bolji efekat se postiže ako se savijete napred i to isto uradite u vertikalnoj ravni, tada istovremeno istežete i butne bicepse.

Ako neki način i zaboravite, neće biti strašno. Kako god da se istežete, ne zaboravite osnovno pravilo: bola ne sme da bude! Tako se samo povećava mogućnost povrede. Međutim, za neke oblike povreda istezanje čak može da bude blagotvorno. Izgradite rutinu istezanja u toku treninga ili trke.

Izvor: trcanje.rs

Voda i zdravlje: Oprez kod biranja flaširane vode

2010-08-03T21:56:00.005+02:00

Tržište je preplavljeno različitim flaširanim vodama, a pri tom na flašama ne piše da li je reč o stonim ili terapijskim vodama. Postoje flaširane vode sa veoma različitim mineralnim sastavom i kiselošću, od kojih nisu sve pogodne za svakodnevnu upotrebu. Stoga je potrebna reč stručnjaka koji za svakodnevnu upotrebu preporučuju vodu mineralnog sastava koja u potpunosti zadovoljava zahteve organizma.

Vode sa visokim sadržajem minerala (naročito natrijuma) pogoduju sportistima i rekreativcima u toku i posle fizičke aktivnosti, gde se dosta vode gubi znojenjem, ali takve vode se ne preporučuju za zadovoljavanje svakodnevnih potreba ostalog stanovništva, naročito hipertoničara, pošto visok sadržaj natrijuma može nepovoljno da utiče na održanje krvnog pritiska i druge funkcije organizma, preporučuju stručnjaci u seriji publikacija „Sve o vodama koje pijemo“ koje izdaje Program „Zdrava hrana – zelena jabuka“.

Oni takođe upozoravaju da postoje vode sa specifičnim sadržajem nekih supstanci (magnezijuma, sulfata…) koje se i ne mogu svrstati u užem smislu u pijaću vodu za svakodnevnu upotrebu, odnosno njihov sastav im uslovljava neka lekovita svojstva te su pogodne samo za neke kategorije obolelih ljudi. Unos visokomineralnih voda, posebno ako su još i gazirane, takođe se ne preporučuje ni deci. Deca mogu da piju samo flaširanu izvorsku i slabo mineralnu vodu i onu koja sadrži malo natrijuma.

Kao neograničenu vodu za piće i za decu i za odrasle, stručnjaci preporučuju

„zlatibor vodu“, „vlasinsku rosu“, „akva vivu“, „vujić vodu“, „golijsku ledenu“ i još neke, od kojih su mnoge nagrađivane i nose žig zdrave hrane.

Kad je reč o određenim kategorijama bolesnika, takođe treba voditi računa o vodi. Onima koji pate od šećerne bolesti stručnjaci preporučuju oligomineralne vode, čiji suvi ostatak ne prelazi 500 miligrama na litar vode. Terapijske vode sadrže veću količinu minerala (više kalcijuma, magnezijuma ili selena) i one se moraju uzimati ograničeno zbog terapijskog efekta.

Osobe sa srčanim problemima, pre svega hipertenzijom, ne bi smele da piju vodu bogatu natrijumom, naročito ne onu koja sadrži više od 1000 miligrama ovog minerala. Njima se savetuju oligomineralne vode sa niskim sadržajem natrijuma. Takođe, za njih bolji efekat imaju kalcijumsko-magnezijumsko-bikarbonatne mineralne vode koje podstiču izlučivanje tečnosti i time direktno deluju na sniženje krvnog pritiska. Uvek treba imati na umu da su mineralne vode sa visokim sadržajem suvog ostatka (više od 1000 miligrama na litar) u osnovi prirodna lekovita sredstva i da kao i svaki lek zahtevaju odgovarajuću i pažljivu primenu.

Izvor: srecica.com

Priča o flaširanoj vodi (VIDEO)

2010-08-02T22:14:00.003+02:00

Flaširanu vodu nam reklamiraju kao zdravu,
prirodnu, izvorsku i iznad svega, bolju od vode iz slavine, iako je
ponekad upravo flaširana voda ista ona koju možemo natočiti u svojoj
kuhinji, ili čak i lošija od nje. Pa ipak, i dalje kupujemo flaširanu vodu -
zašto je to tako i na koji način ovaj ogroman biznis pokušava zadržati
svoj uticaj saznajte u kratkom filmu "Priča o flaširanoj vodi".

Zakoni zdravlja (VIDEO)

2010-08-02T22:14:00.000+02:00

Istine i zablude o holesterolu

2010-08-02T13:46:00.001+02:00

Iako se o holesterolu mnogo piše i govori, iskustva lekara su pokazala da prosečan čovek malo o njemu zna. Gotovo svi znaju da postoji tzv. loš holesterol te da je on vrlo štetan i izaziva aterosklerozu te bolesti srca i krvnih sudova. Međutim, rasprostranjeno je mišljenje da sva hrana koja izgleda masno sadrži puno holesterola, što nije tačno.

Naime, orasi i izgledaju masno i to i jesu, pa ipak nemaju nimalo holesterola. Belo meso, pak, ne izgleda masno, a sadrži poprilično holesterola. Mnoge će ovo zbuniti, međutim vrlo je jednostavno proceniti koja je hrana bogata holesterolom: samo ona životinjskog porekla. Holesterol, ustvari, sam po sebi nije štetan – bez njega životinje ne mogu postojati jer je on nužni sastojak svake životinjske ćelije. Isto je i s čovekom. Dobro je znati da je čovekovom telu dnevno potrebno samo 300 mg holesterola. Takođe, holesterol uopšte ne moramo uneti ishranom jer se on u telu u može sintetisati iz hrane bez holesterola.

Istraživanja pokazuju da se od Drugog svetskog rata ishrana zapadnjaka u mnogome promenila: iako danas imamo na raspolaganju znatno više voća, povrća, žitarica i ostale zdrave hrane, jedemo previše mesa, mesnih prerađevina, brze pržene hrane…

Ljudi su slabo informisani i o tome da nije važno samo koliko holesterola sadrži određena hrana, nego i koje još sastojke ta hrana sadrži. Što se tiče krvnih analiza, nije svejedno da li je nekome povišen samo holesterol ili se radi o čestom slučaju visokog holesterola kojemu dodajemo i povišene trigliceride i krvni pritisak, a neretko i visoki šećer u krvi.

Normalna količina holesterola kod odraslih osoba je do pet milimola po litru, a triglicerida do 1,7 milimola po litru. Hrana koju uopšte ne bi smele da jedu osobe s povišenim holesterolom su: mozak i kičmena moždina (sadrži 1.200mg holesterola na 100g namirnice), žumance (1.500mg), kavijar, maslac, bubrezi i sušeni bakalar, pavlaku i kajmak, kravlji sir, mast, mleko, morske plodove. Ukoliko ne možete bez mesa, odaberite ribu ili živinu, a izbegavajte suhomesnate proizvode i crveno meso. Iako govedina, svinjetina, ribe i većina morskih plodova sadrže podjednako holesterola (oko 70 mg/100g), gleda se i količina zasićenih masnih kiselina. Svinjetina i govedina (uopšte crveno meso) sadrži puno zasićenih masnih kiselina, dok ih živina sadrži znatno manje. Ribe, pak, uz holesterol sadrže mnogo zdravih masnih kiselina poput omega-3.

Hrana bogata nesvarljivim vlaknima, posebno onima topljivim u vodi, važna je u borbi protiv holesterola jer vlakna vežu holesterol i tako pomažu njegovoj eliminaciji iz tela. Meso, jaja, mleko i mlečni proizvodi ne sadrže vlakna, dok voće, povrće, žitarice i koštunjavi plodovi njima obiluju. Kad govorimo o koštunjavim plodovima, valja naglasiti kako oni uz žitarice i mahunarke pripadaju najdragocenijim namirnicama. Jedina mana koštunjavih plodova je što su relativno bogati kalorijama, pa ih treba konzumirati u umerenim količinama. Industrijske grickalice poput čipsa zamenite koštunjavim plodovima i kokicama bez ulja (ili pripremljenim na najmanjoj mogućoj količini ulja). Dodajmo svemu navedenom voće i povrće i dobili smo idealnu prehranu, u kojoj bi meso trebalo biti više redak prilog nego česta glavna namirnica. Nije svejedno ni kako pripremamo hranu: kuvanje u vodi i li na pari je u prednosti pred pečenjem u rerni ili još gore, u dubokom ulju.

Koštunjavi plodovi, posebno bademi, dragoceno su oružje u borbi s holesterolom.

Mnogo toga svaki dan čujemo i o slobodnim radikalima i antioksidantima. Sve ovo može se vrlo jednostavno objasniti laiku: kao što gvožđe u dodiru sa vazduhom rđa, tako i sve namirnice u dodiru sa vazduhom oksidiraju. Sva hrana koju unosimo više je ili manje oksidirana, a oksidirani holesterol je najopasniji holesterol.

I deklaracije na proizvodima znaju zbuniti: recimo, na nekim margarinima piše da sadrže isključivo zdrave masnoće, no niko nam ne kaže da se te masnoće u telu lako transformišu u štetnije oblike. Zato će mnogi lekari i nutricionisti večnoj dilemi - maslac ili margarin - odgovoriti: nijedno od toga. Maslac obiluje holesterolom, dok margarin sadrži masne kiseline koje lako prelaze u opasne transmasne kiseline. I margarin i maslac štetniji su kad se zagreju, pa ih kod pripreme jela valja zameniti maslinovim uljem ili uljem koštunjavih plodova.

Najpogodnije namirnice u borbi protiv holesterola i za zdravu ishranu uopšte su pasulj, grašak, sočiva i većina mahunarki, maline, kupine i ostalo bobičasto voće, krompir, brokuli, integralni hleb i testenina, narandža, limun i ostali agrumi, jabuka, pahuljice i kaše žitarica. Posebno su zdravi beli luk i luk koje bi trebalo konzumirati što je češće moguće, kao i sojine belančevine.

Jaja, mleko i mlečne proizvode konzumirajte u manjim količinama. Mnogi misle da obično mleko i pavlaku treba zameniti sojinim, no ništa od toga ako patite od viška holesterola. Uopšte, visokoprerađena, industrijska gotova i polugotova jela ne se savetuju, a posebno treba izbegavati namirnice u prahu poput pudinga, gotovih smesa za kolače, kreme i sladolede, sir, parmezan, majonez, kečap i gotove prelive za salatu.

Alkohol i cigarete takođe treba izbegavati, a telesnu težinu održavati u normalnim granicama (indeks telesne mase do 25). Pomoći će i redovno vežbanje. Međutim, ni u čemu ne treba preterivati: ako ste zdravi sa urednom krvnom slikom, povremeno smete sebi priuštiti male količine suhomesnatih proizvoda, masnih sireva i morskih plodova.
Izvor: b92

Izračunajte vašu idealnu težinu

2010-08-02T13:41:00.004+02:00

Indeks telesne mase (eng. Body Mass Index, BMI) je metoda računanja uhranjenosti. BMI se izračunava vrlo jednostavno, a temelji se na odnosu telesne težine i visine osobe. Što je indeks više izvan okvira urednih vrednosti, to je veći rizik od obolevanja od raznih srčanih bolesti, dijabetesa i povišenog krvnog pritiska.

BMI koristi matematičku formulu koja dovodi u odnos visinu i težinu pojedinca ili preciznije, predstavlja težinu (u kg) podeljenu sa visinom (izraženom u metrima na kvadrat). Dakle, BMI=kg/m2.

Primer:
Imate 73 kg, a visoki ste 176 cm (1,76m).
BMI = 73/1,76 ² = 23,6

OVDE MOŽETE IZRAČUNATI VAŠ BMI

Rizik od bolesti povezanih sa težinom i obimom struka
BMI		Struk manji ili jednak: 100 cm. (muškarci) ili 89 cm. (žene)	Struk veći od 101 cm. (muškarci) ili 90 cm. (žene)
18.5 ili manje	Neuhranjenost	--	- -
18.5 - 24.9	Normalna težina	--	- -
25.0 - 29.9	Prekomerna težina	Povišen	Visok
30.0 - 34.9	Gojazan	Visok	Veoma visok
35.0 - 39.9	Gojaznost II stepena	Veoma visok	Veoma visok
40 ili više	Ekstremna gojaznost	Ekstremno visok	Ekstremno visok

Doručak - najvažniji obrok u toku dana

2010-08-01T10:08:00.002+02:00

Često pominjemo savremeni način života kao jedan od uzroka mnogih bolesti, mada takav način života nije uzrok svih naših jada, već način na koji ga mi organizujemo. Preskakanje doručka u ishrani jedan je od najvećih "prestupa" i "preduslov" za mnoge zdravstvene tegobe.

Zašto doručak?

U svim savremenim istraživanjima o zdravoj ishrani, preporučuje se 4 do 5 obroka u toku dana, što znači da treba jesti i nešto ujutru i nešto u toku dana, pa i nešto uveče. Ne treba preskakati doručak niti zanemarivati večeru.

Značaj doručka

Ustanovljeno je da doručak povoljno utiče na metabolizam, popravlja raspoloženje, poboljšava koncentraciju, poboljšava radni učinak, daje neophodnu snagu na početku dana, snižava nivo štetnog holesterola u krvi, smanjuje glad, povoljno utiče na regulisanje težine, štiti organizam od bolesti, povoljno utiče na rad mozga, povoljno utiče na regulisanje šećera u krvi...

Zašto je doručak zdrav?

Svi recepti za zdravu ishranu preporučuju više manjih obroka u toku dana i obavezan doručak. Redovna ishrana i redovan doručak doprinose sprečavanju gojaznosti, ali i ne dozvoljavaju neuhranjenost i anoreksiju (lakše se održava idealna težina).

Doručak smanjuje suvišne kilograme u svim receptima za dijete, ali je efikasan i protiv gubitka apetita. Istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno doručkuju imaju manju težinu od onih koji preskaču doručak.

Pravilnom ishranom, sa doručkom i više manjih obroka u toku dana, mi pravilno opterećujemo organizam i omogućavamo mu da normalno finkcioniše čitavog dana.

Dokazano je da se redovnim doručkom smanjuju problemi sa nadimanjem, lošom probavom, zatvorom, mučninom, mamurlukom...

Redovan doručak preporučuje se za održavanje korisnog nivoa šećera u krvi, naročito dijabetičarima i sportistima.

Pravilnim obrocima u toku dana deca se uče zdravom životu i omogućuje im se da pravilno rastu i rzvijaju se.

Doručak ima značajno mesto u prevenciji bolesti srca, bolesti krvnih sudova i visokog krvnog pritiska.

Za dugovečnost, protiv umora, protiv depresije, protiv malaksalosti i protiv stresa preporučuje se redovan doručak.

Ženama doručak pomaže prilikom PMS-a, u trudnoći, pri dojenju dece, u menopauzi, ali i u borbi protiv celulita.

Šta jesti za doručak?

Lekari, nutricionisti i ostali stručnjaci za ishranu preporučuju neku od sledećih namirnica za doručak:

musli, pahuljice, banane, pomorandže, voće, voćni sok, tost, mleko, jogurt, mlečne proizvode, med, kuvani pirinač, sutlijaš...

Za početak dana treba jesti hranu koja ima proteine, šećer i ugljene hidrate, kako bi organizam dobio "početno gorivo" za predstojeći naporan dan. Doručak ne treba da bude oskudan, ali ni preobilan.

Poznata narodna izreka kaže: "Doručak pojedi sam, ručak podeli sa prijateljem, a večeru pokloni neprijatelju!"

Za zdravu ishranu preporučuje se, dakle, dobar doručak, osrednji ručak i mala večera.

Šta preskakanje doručka donosi?

Preskakanjem doručka remetimo normalan rad organa za varenje. Bez doručka se izgladnjujemo u prvoj polovini dana da bismo preterano ogladneli i kasnije se prejedali, naprezali organizam i stvarali uslove za gojaznost.

Dakle, ne preskačite doručak!

Krstarica

Jedna jabuka dnevno za jači imunitet

2010-07-31T11:40:00.000+02:00

Konzumiranje po jedne jabuke dnevno moglo bi da pojača imunološki sistem ljudi i smanji upale vezane za višak kilograma i dijabetes, pokazali su rezultati američkog istraživanja.

Grupa naučnika s Univerziteta u Ilinoisu je utvrdila da se radi o svojstvu koje jabukama daju rastvorljiva vlakna prisutna u tom voću.

Stručnjaci smatraju da konzumiranje 28 do 35 grama rastvorljivih vlakana dnevno blagotovno deluje na zdravlje.

Ta vlakna imaju antiinflamatorno dejstvo i mogu da omoguće bolje funkcionisanje imunološkog sistema, kao i da spreče pojavu raka debelog creva.

Rastvorljiva vlakna su prisutna i u ovasu, ječmu, integralnim žitaricama, orasima, šargarepi, sočivu, agrumima, suvom voću, suvim šljivama, jabukama i jagodama.

Tanjug

Preporuke za apsolutne početnike u trčanju

2010-07-30T15:59:00.002+02:00

Imate želju da počenete da se bavite trčanjem, motivisani ste i želite da se na stazi osećate prijatno. Biti trkač početnik posebno je teško, jer i pored napornog treninga vi još uvek niste u stanju da trčite 30 minuta neprekidno. Želite da napredujete, a nemate koga da pitate. No, ono što je dobro kod trčanja jeste što se vrlo brzo ulazi u kondiciju i što postoji dosta materijala koji vam mogu pomoći da postanete trkač. Pored uopštenih pravila o kojima smo već pisali, listu nastavljamo praktičnim savetima koji će učiniti da vam trčanje postane zdrava navika.

Preporuke za početnike

Pre nego što odete na trening, nekih 2-2,5 sati ranije pojedite voćku ili bonžitu, a sat vremena posle toga i 0.3l vode ili nekog energetskog pića. Na trening nikako ne krećite odmah posle jela, biće vam loše.
Ponesite štopericu, da biste imali predstavu koliko vremena trčite. Pulsmetri nisu neophodni, ali uz pomoć njih možete pratiti i puls (frekvenciju rada srca) dok trčite i tako regulisati zonu u kojoj trenirate.
Pre treninga, hodajte ili džogirajte nekoliko minuta da bi ste se zagrejali , a posle treninga ponovite šetnju, kako bi vam se puls umirio. Pre trčanja istezanje nije neophodno, ali je nakon treninga obavezno.
Vreme utiče na trčanje. Obucite se prikladno bilo da je hladno ili vruće, da li duva vetar ili pada sneg. Ovo je najčešća greška početnika, koji misle da će im nošenje šuškavca i druge slojevite odeće u letnjem periodu pomoći da brže izgube masne naslage.
Ne žurite. Početak vaše trkačke karijere treba da vam bude uživanje. Lagano stičite kondiciju i nemojte da se brinete koliko brzo i koliko dugo trčite.
Kačket je dobar za zaštitu od vetra, kiše i sunca. Naočare sa UV zaštitom mogu učinit vaša trčanja ugodnijim u toku letnjih, ali i snežnih dana.
Trčanje razvija mišiće, ali i kosti i zglobove. Vašim kostima treba kalcijum, a njega ima u mleku i zelenom povrću. Čaša ili dve jogurta ili obranog mleka će vas snabdeti dnevnom potrebnom količinom kalcijuma.
Izbegavajte zakrčene i zadimljene gradske ulice. Trčite u prirodi i sačuvajte zdravlje i vaša pluća. Uvek imajte na umu opasnosti od saobraćaja i mogućih nezgoda zbog nesavesnih vozača. Ako trčite uveče nosite odeću sa “mačjim okom”.
Početnike gotovo po pravilu bole zglobovi i mišići. Ako se desi ova neprijatna sitacija, dobar tretman posle trčanja je led. Kesica leda na zglob pomaže da bol i eventualni otok brže prođe. Zbog mogućnosti povreda trenirajte na mekšim podlogama, poput zemlje ili atletske staze od tartana
Ako vam vreme ne dozvoljava ili jednostavno nemate priliku da trčite probajte bicikle i kros trenažere u teretani. Oni razvijaju komplementarne mišiće onima koji se koriste prilikom trčanja. U teretanama u odeljku sa kardio spravama sve više su dostupne i trake za trčanje. Mi vam ipak savetujemo prirodnu stazu, vetrić u kosi i miris zelenila :)

Trcanje.rs

Uticaj trčanja na zdravlje

2010-07-30T15:52:00.004+02:00

Pozitivni učinci

1. lakše kontrolisanje telesne mase i/ili gubitak u težini (bez aerobnih treninga nema mršavljenja)

2. povećanje mišićne mase

3. dobar uticaj na kardiovaskularni sistem (ako trčite samo 15km nedeljno smanjujete za 50% šansu da obolite od koronarne bolesti srca – tu spadaju infarkt, aritmija, angina pektoris,…). Takođe smanjuje krvni pritisak.

4. povećanje gustine kostiju

Vozite bicikl ukoliko već ne možete da trčite

5. stimuliše lučenje hormona rasta (poznati uzimaju vakcine ovog hormona da bi izgledali mlađe)

6. smanjuje verovatnoću dobijanja šloga

7. smanjuje rizik od raka dojke

8. trčanjem vežbate pluća jer koristite dodatnih 50% kapaciteta koji se inače ne koristi

9. smanjenje /oslobađanje od svakodnevnog stresa

10. napredak u emotivnom životu

11. osnaživanje imunog sistema i otpornosti organizma na infekcije

12. zaustavljanje ili usporavanje efekata starenja

13. znatan uticaj na postizanje i održanje fizičke forme

Za osobe koje tek ulaze u svet trčanja, važno je znati da je potrebno vreme da se dođe u formu, a za uspeh je najvažnija stvar da se prati kako se organizam oseća i da se prema tome određuje tempo i dužina staze. Na primer, ako vam je teško disati ili se brzo umorite dok trčite, dobro bi bilo smanjiti brzinu (tempo) ili skratiti dužinu staze na par nedelja. Takođe, ako trkač oseća da mu ne predstavlja problem ni tempo, ni dužina, može ih postepeno i povećavati. Jednostavan test za početnike glasi: Ako nakon trčanja možete da nastavite sa normlanim aktivnostima trening je bio dobar – umeren. Ukoliko niste u stanju da hodate, sutradan ne možete da siđete niz stepenice sigurno ste se preforsirali.

Trčanje može imati i blagotvorne psihološke učinke, mnogi trkači imaju neku povećani, euforični osećaj, za koji se smatra da ga izazivaju endorfini – hormoni sreće, koje telo proizvodi kao odgovor na dugotrajno bavljenje sportom. Trčanje je najbolja terapija za osobe koje pate od depresije, kao i osoba koji se bore protiv raznih oblika zavisnosti.

Izvor: astma.rs

Trčanje

2010-07-30T15:41:00.006+02:00

Mnogi od nas se trčanja sećaju kao nečeg ružnog zbog osnovne škole, kada su nas terali da trčimo. Da li ste nekad razmišljali o tome od kada čovek trči i zašto? Istorija nam govori da čovek od davnina trči i to najpre zbog toga što je to bio način da ulovi neku životinju, zatim da bi otišao u željenom smeru i da bi se takmičio u trčanju kao sportskoj disciplini jod od nastanka Olimpijskih igara. Sada, trčimo zato što želim oda imamo dobru kondiciju, liniju i zato da bi zaustavili starenje i bili zdravi. U te svrhe možemo koristiti samo patike i prostor u prirodi ili pak sprave kojih ima na desetine i trčati u zatvorenom prostoru. Sve je stvar izbora. Nekada davno kretanje je zahtevalo veliki unos energije tj. veliku količinu hrane. Potreba za unosom energije, naravno postoji i danas, ali se promenio odnos hrana – trčanje (aktivnost). Sada jedemo mnogo više od naših predaka, a krećemo se mnogo manje. Rezultat je naravno debljina. Veliki deo populacije je gojazan, a samim tim i podložan mnogim bolestima i sklon oboljevanju. Zbog toga moždani udari i kardiovaskularna oboljenja učestvuju u svim uzrocima smrtnosti sa 50%. Iz svega navedenog ne treba posebno isticati značaj kretanja – neophodno je kretati se to je svima nama jasno. Ako ne možete da trčite, pokušajte da pešačite do posla. Postavite sebi obavezu da svakog dana pola sata odvojite za kretanje u bilo kom obliku., jer to je način da se očuva zdravlje, a time i poboljša kvalitet života.
Zašto baš hodanje i trčanje?
Koristi od trčanja su višestruke, ali morate imati na umu da je od izuztene važnosti da to bude pravilno i u skaldu sa vašim zdravstvenim stanjem. Trčanje je najprirodniji način kretanja. Ako tome dodate vremensku i finansijsku dimenziju shvatićete da je najisplativije (jer vam ne treba nikakva skupa oprema, nikakvo predzanje, obuka, trener i slične stvari). Takođe, možete trčati bilo gde i u bilo koje vrrme (kad to vama odgovara), po bilo kakvom vremenu (to je stvar lične procene da li vam smeta kiša ili sneg, sunce, hladnoća). Osnovni preduslov i jedini u stvari, je da imate jaku volju. Ona vam je neophodna da istrajete u ovoj odluci, jer jedino tako možete sebi priuštiti dobro zdravlje, kondiciju i lep izgled.
Pripreme za trčanje
Ako ste shvatili značaj trčanja i odlučili da budete dosledni, a nikada ranije niste trčali bilo bi dobro da prvo proverite svoje zdravstveno stanje. Potrebno je da uradite pregled opšteg stanja organizma i otkloniti eventualne rizike kao što su: bolesti srca, pluća ili postojanje šećerne bolesti. Potrebno je samo pripremiti patike, odrediti lokaciju gde ćete trčati (makar to bio obližnji park), odvojiti vreme i planirati da to bude svakoga dana. Odreknite se nekog oblika lenstvovanja (gledanje televizije, čitanja novina ili ispijanja kafe s prijateljicom). Imajte na umu da to radite za sopstveno zdravlje.
Način trčanja
Kada dođete na željenu lokaciju to ne znači da treba krenuti u trčanje svom snagom. Naprptiv. Laganim hodom, koji će polako preći u brzi hod a zatim u trčanje počnite svoju stazu zdravlja. Ne bilo loše da se prethodno zagrejete, razgibate zglobove, ruke i noge, istegnete. Tako ćete sprečiti bol usled naglih pokreta i eventualne povrede, ako preterate sa jačinom trčanja. Preporučuje se trčanje svaki drugi dan na početku, po pola sata, a zatim možete dodati i minutažu i broj dana. Poželjno je svakoga dana trčati, ali možete preskočiti jedan – dva dana nedeljno.
Posle trčanja
Morate pripremiti organizam za gubitak tečnosti, što znači da i pre i posle trčanja pijete vodu i tako omogućite sebi da normalno funkcionište za vreme trčanja kada gubite dosta tečnosti. Takođe, nemojte se meriti posle trčanja (ako je jedini cilj vašeg trčanja mršavljenje), jer je to samo gubitak tečnosti. Planirajte bar 2 litra tečnosti tokom dana. Merite se jednom nedeljno, tako će rezultati bolji i realniji. Ono što je jako važno, ako je motiv mršavljenje, je da će vam apetit biti slabiji posle trčanja i da ćete se bolje osećati uopšte uzev, jer trčanjem oslobađate endorfine. To su supstance koje nam pomažu da se osećamo bolje, jer su one uzrok dobrom raspoloženju. A može i obrnuto: kada smo dobro raspoloženi to znači da imamo višak enodrfina. WebMedicina.info

Voda

2010-07-30T08:38:00.001+02:00

Ljudski organizam sastoji se od 70 odsto vode, zato je adekvatan unos ove tečnosti preko potreban za njegovo normalno funkcionisanje, naročito leti kada su visoke temperature. Bez hrane čovek može da preživi i nekoliko nedelja, a bez vode svega nekoliko dana.

Vodu je neophodno piti stalno, čak i pre nego što ožednimo, jer je žeđ kod zdravih osoba signal da je unos vode nedovoljan. Prema rečima dr Dragane Jovanović, u organizmu postoje fiziološki mehanizmi koji vodu raspoređuju u telu shodno onome koliko smo je uneli.

– Da li unosimo dovoljno vode može da se prepozna po tome koliko osoba često mokri, kao i po izgledu urina. Ukoliko zdrava osoba ređe i manje mokri tokom dana, to je jasan pokazatelj da treba da unosi više tečnosti. Takođe, tamonožuta boja urina znači da organizam negde štedi vodu, što opet znači da treba da pojačamo njen unos – objašnjava naša sagovornica.

Boja limuna karakteristična je za razređenu mokraću pri izlučivanju velikih kočina urina.

Prema rečima doktorke Jova nović, voda je neophodna za sve metaboličke procese u organizmu. Važna je za rad bubrega, učestvuje u procesu varenja, transportu i eliminaciji štetnih materija, apsorpciji samih materija, održavanju konstantne telesne temperature i termoregulacije organizma.

– Količina vode koja je neophodna za fiziološki rad organizma je različita i zavisi od pola, uzrasta, zdravstvenog stanja, spoljašnje temperature i fizičke aktivnosti. Muškarci imaju nešto veći procenat vode u organizmu od žena, pa oni dnevno treba da unose oko tri litra vode. Žene imaju veći procenat masnog tkiva u organizmu, koje manje vezuje vodu u odnosu na miš ićno tkivo, koje preovlađuje kod muškarca. Preporuka za zdravu žensku osobu je da unosi oko 2,2 litra tečnosti dnevno – kaže naša sagovornica.

Koliko će se vode unositi, zavisi i od kalorijske vrednosti hrane koja se konzumira. Kako objašnjava doktorka Jovanović, jedan mililitar vode ide na jednu kilokaloriju.

– Deca do pet kilograma težine dnevno treba da piju oko 0,75 litara vode, a deca starosti od deset godina oko litar tečnosti – kaže doktorka Jovanović.

Ukoliko se konzumira flaširana voda, neophodno je obratiti pažnju na sastav svih minerala – kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum, sulfate, hloride i karbonate. Zato nije na odmet pogledati pre kupovine deklaraciju i pročitati šta sve ta voda sadrži.

– Ukoliko flaširana voda ima do 1.000 miligrama po litru suvog ostatka, što piše na etiketi, ta voda može da zameni pijaću vodu. One koje imaju više ovog suvog ostatka, što znači da su mineralizovanije, ne mogu da je zamene. Ona se onda može konzumirati uz obrok, jedna do dve čaše dnevno – objašnjava doktorka Jovanović.

Mozak
Oko 80 odsto mozga čini voda. Ona učestvuje
u prenošenju nervnih impulsa, pa je tako veoma
važna za normalno funkcionisanje mozga. Gubitak od samo dva odsto vode dovodi do smanjene koncentracije i usporenog razmišljanja. Simptomi teške dehidracije odražavaju se na mozak u smislu pojave konfuzije i, na kraju, kome. Voda je takođe veoma važna za ovaj organ, jer se u telesnim tečnostima osim nje nalaze i različiti rastvoreni minerali, kao što su intracelularni jon kalijuma i ekstracelularni joni, hloridni i natrijumski. Upravo adekvatan sadržaj ovih jona održava normalni sadržaj vode unutar i van ćelije. Bilo koji poremećaj tih minerala u organizmu dovodi do bubrenja ćelija što se na nivou mozga odražava kao edem mozga. Takođe i preterani unos vode u kratkom vremenskom periodu može da dovede do intoksikacije vodom, što takođe dovodi do stanja uznemirenosti, povraćanja, konfuzije i kome.

Koža
Dovoljna količina vode održava vitalnost kože, odnosno njen stepen hidratacije i elastičnosti i usporava njeno starenje.

Krvni sudovi
Oni su elastični i prilagođavaju se količini tečnosti koja je u njima, šireći i skupljajući svoj obim. Kada kroz njih prolazi manje tečnosti, oni toj situaciji moraju da se prilagode, pa počinju da se grče, odnosno smanjuje se njihov obim. Smanjenje količine tečnosti u krvotoku dovodi i do pada pritiska na njegovim krajevima – kapilarnoj mreži koja snabdeva tkiva i organe krvlju. Da ne bi došlo do oštećenja tkiva usled manjka krvi, kardiovaskularni sistem reaguje povećanjem pritiska. Tako zapravo manji unos tečnosti dovodi do povišenog pritiska. To je ona vrsta povišenog pritiska kome se zapravo ne zna uzrok i koji se naziva esencijalna hipertenzija.

Kosti, zubi i zglobovi
Voda čini zube i kosti jačim, jer ona nosi i izvesne količine fluora i kalcijuma koji su odgovorni za njihovu čvrstinu. Ona je i sastavni deo sinovijalne tečnosti koja je važna za pokretljivost zglobova.

Srce
Voda je važna za pravilan rad ovog važnog organa. Nedovoljan unos vode odražava se na funkcionisanje celog organizma, jer je tada smanjena količina cirkulišuće tečnosti, to jest, krvi koja u smanjenoj količini dolazi do svih organa, pa i srca, što remeti njegovu funkciju. Kod srčanih oboljenja, međutim, višak tečnosti u organizmu može da bude prepreka za normalan rad srca. Zato se srčanim bolesnicima ograničava unos tečnosti. Takođe, zbog toga ona može da zaostane u plućima, kada se može javiti edem pluća.

Sistem za varenje hrane
Voda pospešuje varenje i rastvaranje hrane u ćelijama, ali ima i ulogu u čišćenju ćelija od otpada. Zbog lakšeg varenja uzimanje vode za vreme obroka treba svesti na najmanju meru, kako ona ne bi razblažila sokove i usporila rad creva. Ne treba piti ledenu vodu, jer ona može da poremeti proces varenja hrane, ali i da izazove dijareju, upalu grla i tako dalje.

Bubrezi
Oni su glavni za eliminaciju toksičnih materija koje je prethodno jetra obradila, ali služe i za održavanje balansa vode u organizmu i konstantnog sastava telesnih tečnosti i njenog elektrolitnog sadržaja. Ukoliko je unos smanjen, bubrezi štede vodu i urin postaje koncentrovaniji i tamnožut, te je manja količina izmokrene vode. Ovakvo stanje ne bi trebalo dugo da potraje, jer se remeti balans elektrolita. To dovodi do dehidracije, odnosno pojave mučnine, povraćanja, grčeva u mišićima i poremećaja u sprovođenju nervnih impulsa. Kad se unosi više vode, bubreg izbacuje višak tečnosti. Kod određenih bubrežnih oboljenja, unos tečnosti mora da se ograniči.

Ponudite mališanima vodu
Deci do šest meseci može da se ponudi voda, ali se smatra da majčino mleko do ovog uzrasta može da ponudi dovoljan procenat vode, šećera i hranljivih materija. Uvođenje nemlečne ishrane od šestog meseca zahteva i unos vode.
- Ukoliko je beba rođena u letnjem periodu, kada su visoke temperature, treba joj svakako ponuditi vodu, i to posle dojenja. Ta voda ne sme da bude opterećena mineralima, jer su bubrezi do treće godine života nezreli. Za njih tada najveće opterećenje predstavlja natrijum. Preporuka je da se voda kojom se pravi mlečna formula ili se daje bebi da pije bude prokuvana, bilo da je flaširana ili sa česme. Dovoljno je da se prokuva jedan minut ako je voda kontrolisana i zdravstveno ispravna. U suprotnom, neophodno je da ona ključa najmanje 15 minuta. Prokuvavanje vode kao mera prevencije preporučuje se kod beba do šest meseci – objašnjava dr Dragana Jovanović.

Blic