Salmonela u jajima

Iako prosečno jaje izgleda savim nevino, ako u sebi krije salmonelu situacija može postati krajnje ozbiljna.

Da li ste se ikada zapitali kako ta bakterija uopšte dospe u jaje?

Kao i sve opasnosti na ovom svetu, salmonela samo "čeka svoj trenutak", pa u jaje može dospeti na nekoliko načina. Jedan je preko izmeta, pošto se salmonela može naći u crevnom traktu ljudi, životinja, pa i kokošaka, tako da koka može zaraziti jaje sedeći na njemu, prenosi LiveScience.

Takođe, salmonela može da se pritaji i u jajovodima kokošaka koje deluju savršeno zdravo, a u tom slučaju se u jajetu nađe još pre nego što se ljuska formira. Dodatno komplikuje stvar i činjenica da se u takvim slučajevima može desiti da u desetinama jaja koje takva kokoška snese tek jedno ili dva budu zaražena, pa onda nije uvek lako utvrditi poreklo zaraze.

Dobra stvar je što salmonelu ubija termička obrada jaja na temperaturi od 71 stepena Celzijusa, tako da možete biti bezbrižni sve dok ne konzumirate jela koja sadrže "živa" jaja.

Pošto su simptomi trovanja salmonelom gadni, i uključuju visoku temperaturu, snažne bolove u stomaku, povraćanje i ozbiljnu dijareju, zaboravite na kremove koji sadrže mućena jaja bez termičke obrade, kao i na sasvim rovita jaja. 

Mondo

Kukuruz

Kukuruz je napokon dospeo na pijace - iskoristite to i opskrbite svoj organizam skrobom i ostalim blagotvornim sastojcima koje sadrži ova žitarica.

Kukuruz je iz Amerike u Evropu doneo Kolumbo 1493. godine. Danas u ukupnoj proizvodnji žitarica na globalnom planu nalazi se na drugom mestu iza pirinča.

Hranljiva vrednost kukuruza zavisi od načina njegove pripreme. Mlevenjem zrna se smanjuje procenat masti i proteina, dok se ljušćenjem otklanja celuloza.

U kukuruzu najviše ima vitamina C i A koji, međutim, iščezavaju tokom termalne obrade.

Najbolje ga je konzumirati nakon što je ubran - što duže stoji gubi šećer. I konzervirani kukuruz je zdrav jer je bogat antioksidantima.

Čak je i kukuruzna svila blagotvorna - pre svega kao diuretik, a pomaže kod bolesti urinarnog trakta, srčanih tegoba i reume.

Skrob je sastojak koji je najviše zastupljen u zrnu kukuruza (73 odsto) i predstavlja važan izvor energije. Zato se preporučuje konzumiranje ove žitarice za doručak.

Svež kukuruz u frižideru možete čuvati najduže dva do tri dana, ili ga zamrznite tako što ćete klipove staviti u vrelu vodu na nekoliko minuta, a potom u led kako bi se brzo ohladili.

Zatim skinite zrna sa klipa, prstima ili nožem, i stavite ih u kesu za zamrzivač.

Tokom zime koristite zrna kukuruza kao dodatak raznim jelima od mesa i povrća, umesto hleba ili krompira, ili napravite salatu: zrna kukuruza pomešajte sa čašom kisele pavlake, posolite po ukusu i dodajte sitno seckanu mirođiju.

Mondo

Pušenje ubija

Pušenje usmrti više ljudi nego droga, alkohol, sida, samoubistva, ubistva i saobraćajne nesreće zajedno! Nikotin je supstanca koja izaziva najveću zavisnost.

Svaki treći stanovnik Srbije je pušač, a od bolesti izazvanih upotrebom duvana, u Srbiji godišnje umre 16.000 ljudi.

Svetska zdravstvena organizacija saopštava da duvanski dim ubija jednu osobu svakih šest sekundi! Takođe, cigarete nisu smrtonosne samo za pušače već i za one koji u neposrednoj blizini udišu duvanski dim. I kod njih je povećan rizik od srčanog napada.

Kliknite na sliku, da biste videli u punoj veličini.

Smeh je najbolji lek

Da li doza veselog zadirkivanja ili smeha može biti korisna da se teškoće i napori lakše savladaju?

Bez muke nema nauke ili bez bola nema pobede, nema uspeha - česte su mantre koje ljudi koriste da bi se motivisali na rad ili napore u obrazovanju ili u teretanama. Ali da li doza veselog zadirkivanja ili smeha može biti korisna da se teškoće i napori lakše savladaju?

Li Berk, profesor psihologije na Loma Linda Univerzitetu u Kaliforniji tvrdi da može.

Da bi otkrio zdravstvene koristi smeha na ljudskio organizam, Berk je grupi od 14 dobrovoljaca prikazao dvadesetominutni kolaž najkomičnijhih scena iz nekoliko rijaliti programa na televiziji. Pritom je merio njihov krvni pritisak i nivo holesterola pre i posle gledanja komičnih scena.

Rezultati koje je ovih dana predstavio na godišnjoj konferenciji Asocijacije američkih psihoiloga u San Francisku trebalo bi da donesu smeh svim poklonicima parole "lako ćemo". Jer, za vreme "vežbe kikotanja", kod svih učesnika testa padao je sistolni krvi pritisak i snižavao se nivo holesterola.

Direktno poređenje sa koristima od vežbanja je teško ali Berk procenjuje da su psihološke koristi smeha ravne onima koje se dobiju prilikom dvadesetominutog umerenog opuštanja.

Međutim, gledanje pojedinih dramatičnih i teških scena iz, na primer, filma "Spasavanje vojnika Rajana", imalo je potpuno suprotan efekat.

To, međutim, nije sve: smeh takođe može pomoći u borbi protiv infekcije. Neka istraživanja otkrila su da smeh poboljšava delovanje imunog sistema tako što povećava proizvodnju antitela i aktivira ćelije koje predstavljaju prirodni branu.

Mali saveti za vitku liniju

Saveti o tome kako izgubiti suvišne kilograme nikada nisu na odmet, pa zato iznosimo nekoliko zapažanja iskusnih stručnjaka.

Ne preskačite doručak, ali preskočite slaninu

Ukoliko preskačete doručak, nećete doprineti mršavljenju. Doručak je veoma važan za celeodnevne aktivnosti, a preskakanje samo dovodi do nagomilavanja kalorija u organizmu, jer organizam zbog neredovne ishrane "čuva" kalorije, pa dolazi do gojaznosti.

Pokušajte da iz doručka ili sendviča izostavite slaninu po svaku cenu. Na ovaj način ćete smanjiti količinu unetih kalorija za čak 100, što zauzvrat može učiniti da na godišnjem niovu izgubite čak 3-4 kilograma. Ukoliko pak morate da jedete slaninu, onda prepolovite količinu koju ste naumili da pojedete i nećete pogrešiti.

Podsećamo da slanina sadrži dva do tri puta više kalorija od ostalog mesa ili ribe.

Dajte obrocima pristojan vremenski okvir

Važno je jesti polako, umereno i sa uživanjem, tako da obrok traje oko dvadeset minuta. Hrana treba da bude ukusna, lepo servirana i da lepo miriše.

Umereno uzimanje hrane doprinosi tome da se manje hrane pojede, da se ona pravilno svari u organizmu i na taj način povećana telesna težina smanji na normalnu i potrebnu.

Brzo jedenje i trpanje hrane u usta prouzrokuje bespotrebno prejedanje i nagomilavanje kalorija.

Više povrća

Umesto da obrok sadrži veću količinu mesa, neka bude manje mesa a više povrća. Uključite u večeru više vrsta povrća i ješćete više bez po muke. Dokazano je da veća raznolikost na trpezi tera ljude da više jedu, a što više vrsta povrća jedete, to ćete i više suvišnih kilograma izgubiti. Pregršt vlakana i vode koji se u povrću nalazi čini da se osećate sito, i to bez unošenja velike količine kalorija.

Ponekad izaberite živinsko ili riblje meso umesto svinjskog ili telećeg, pa ćete smanjiti unos kalorija, a nećete ostati gladni.

Ko se sunca krije...

Na sunce po vitamin D

Vitamin D je ključni "igrač" u aktiviranju odbrambenog sistema čoveka, a njegov nedostatak zabeležen je kod gotovo polovine populacije na našoj planeti.

Endokrinolozi tvrde da bez D vitmaina nema ni takozvanih T-ćelija, neke vrste "ubica" infekcija.

Nedavno otkriće danskih naučnika o ključnoj ulozi vitamina D u aktiviranju T-ćelija pomoći će u borbi protiv infektivnih bolesti i globalnih epidemija i biće posebno značajno u traganju za novim spasonosnim vakcinama, piše časopis „Sajens“.

Danski istraživači otkrili su da aktiviranje T-ćelija u potpunosti zavisi od vitamina D jer će ostati "uspavane" i potpuno nesvesne mogućih infekcija ili pretnji patogenih neprijatelja različitih vrsta - ako u krvi čoveka nema vitamina D.

"Kad T-ćelija bude izložena napadu stranog patogena, ona aktivira 'signalni uređaj' ili 'antenu' poznatu pod imenom 'receptor vitamina D' kojim traga za ovim vitaminom", kaže doktor Karsten Gajsler, stručnjak Departman za međunarodno zdravlje, imunologiju i mikrobiologiju Univerziteta u Kopenhagenu.

"To znači", precizirao je on u izjavi sa Sajens, "da T-ćelija mora imati vitamin D ili će, u protivnom, biti sprečeno njeno aktiviranje a ako T-ćelije na nađu dovoljno vitamina D u krvi, one jednostavno neće biti aktivirane".

Naučnici već dugo znaju da je vitamin D izuzetno važan u apsorpciji kalcijuma i da postoji direktna veza između nivoa ovog vitamina i obolenja kao što su rak i multipla skleroza.

Najveći deo vitamina D organizam proizvodi kao prirodni nusprodukt kože izložene suncu, pa otuda i njegovo pomalo pesničko ime - "vitamin Sunca". On se, takođe, može naći u ribljem ulju, jajima i masnim ribama kao što su losos, haringa i skuša ili se može uzimati kao dietetski proizvod.

Gotovo polovina svetske populacije pati od manjka vitamina D pa naučnici upozoravaju da problem postaje sve izraženiji kako ljudi sve više vremena provode u zatvorenom prostoru.

Riba iz konzerve za vitku liniju

Ako su vaše omiljeno jelo sardele iz konzerve ili za večeru volite pojesti neku masniju ribu, samo nastavite sa takvim prehrambenim navikama jer ce vam one osigurati zdravlje i sprečiti prekomerno debljanje. 
Zna se da masne kiseline iz ribe usporavaju proces starenja ljudskog mozga, ali je nova studija australijskih naučnika otkrila da riba može pomoći i gojaznim osobama. Pokazalo se da mogu izgubiti znatan broj suvišnih kilograma ako svaki dan unose dozu omega-3 masnih kiselina te pritom umereno vežbaju. Dovoljna je čak i šetnja od 45 minuta. No uspešna je samo kombinacija ribe i vežbanja. Kod onih koji su jeli ribu, a nisu vežbali ili obrnuto, koji su vežbali bez konzumiranja ribe, nije bilo rezultata u mršavljenju.
Riblje ulje povecava elastičnost stenki krvnih žila te poboljšava protok krvi prema mišicima tokom vežbanja. U studiji je sudelovalo 68 odraslih osoba, koje su zbog gojaznosti bile pod povećanim rizikom od srčanih bolesti. Podeljeni su bili u grupe. Oni koji su uzimali riblje ulje i pritom vežbali, izgubili su najviše kilograma.


Izvor: pregled.com

Čajevi i njihova korisna svojstva

KAMILICA
U svakom domaćinstvu ovaj čaj je pravi pomoćnik pri brojnim poteškoćama. Pomaže kod teškoća sa varenjem i bolova u stomaku, smanjuje nadutost, pospešuje varenje. Čaj od kamilica olakšava disanje i smanjuje upalne procese. Odličan je za smirivanje upalnih procesa, za ispiranje usta, rana i čireva.
Kamilica je i borac protiv čireva i veoma dobro reguliše crevnu floru, pa je odličan izbor ukoliko imate problem sa mučninom ili dijarejom.
Ako imate stomačne grčeve, bilo koje, kamilica će vam pomoći. Pozitivno deluje i na postizanje ravnoteže crevne flore te kod mučnine i povraćanja.
Za odrasle se priprema jak čaj od kamilice - dve kašike cvetova preliju se sa tri decilitra vrele vode i čaj se ostavi da odstoji jedan sat. Čaj se ne kuva, jer kamilica sadrži eterična ulja koja ispare ako se kuvaju.
Blagi čaj se daje maloj deci za umirenje i uklanjanje grčeva.

ŠIPAK
Šipak je izuzetno bogat vitaminom C, a kuvanjem se vitamin ne gubi pa je zbog toga šipak dobar izbor ako ste prehlađeni. Voćne kiseline iz ploda šipka utiču na bolje izlučivanje mokraće, a duža upotreba čaja sprečava stvaranje kamena u bubregu i bešici.
Odličan je za razbuđivanje i održavanje koncentracije, pa ukoliko učite, skuvajte čaj i dodajte malo limuna.

NANA
Mnogi smatraju da je nana kraljica čajeva. Čaj od nane ili metvice koristi se za smirenje želudačnih grčeva, smirenje bolova želuca, ublažava podražaj na povraćanje i dobar je saveznik u borbi sa bolestima žuči i jetre. Ona je čistač urinarnog trakta, pospešuje zaceljivanje organizma, umanjuje poteškoće koje se javljaju u klimaksu i povoljno rehidrira organizam.
Nezamenljiva je ako želite da se rešite nesanice i menstrualnih tegoba. A pripisuje joj se i antistres dejstvo kod dece i odraslih.

LIPA
Koristi se u obliku čaja koji deluje na umirenje grčeva, na pojačano znojenje, pomaže kod bubrežnih bolesti, bronhitisa, upale pluća ili bilo kog problema sa bolestima disajnih puteva. Podstiče rad srca, ali ako se stalno koristi može da izazove i oštećenja srca. Osobe pod stresom biraju je zbog umirujućeg dejstva.

HIBISKUS
Hibiskus je čaj egzotičnog mirisa i zavodljive arome. Bogat je flavonoidima i njegova uloga u oporavku organizma je velika. Nameće se intenzivnom aromom i podstiče budnost.

ZELENI ČAJ
Smanjuje nivo holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnog sistema i arteroskleroze. Zeleni listovi čaja bogati su i fluorinom koji sprečava štetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj šupljini. Čaj sadrži i minerale važne za čovekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvožđa i mangana. Odličan za prostatu. Pomaže protiv celulita jer ogranicava apsorpciju masnoće i podstiče površinsku cirkulaciju. Zaceljuje rane, ekstrakt čaja koristi se za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina kao i za lečenje akni.

KOPRIVA

Čaj od koprive, budući da sadrži gvožđe, doprinosi stvaranju crvenih krvnih zrnaca, olakšava probavu, reguliše nivo šećera u krvi, pomaže kod oralnih infekcija, upale mokraćnih kanala... Obiluje mineralima, pogotovo gvožđem, fosforom, magnezijumom, kalcijumom...

Spavanje kao osnova zdravog života

Svaku noć zdravo i opušteno spavanje - svako jutro prijatan početak dana.

Spavanje je osnova za zdravo i opušteno osećanje. Napuni nas energijom, da lakše ostvarimo i prebrodimo životne prepreke. Albert Einstein je spavao pola dana, nemački romantičar Heinrich Heine je spavanje označio kao najdragocenije "otkriće".

Premalo odmaranja, i problemi sna su se razvili u modernu civilizacijsku bolest.

Jeste li znali da trećinu života provodimo spavajući, a od toga kako spavamo zavisi kvalitet one druge dve trećine života koje provodimo budni.
Spavanje osvežava, pomlađuje, vraća vitalnost, lepotu, mir, sposobnost koncentracije, pa nije preterano reći da je spavanje pola zdravlja i lepote.


Najbolji odgovor na pitanje koliko je sna organizmu dovoljno, bio bi onaj da trebamo tačno onoliko sna noću da bismo se ujutro osećali potpuno osveženi i spremni za dolazeći dan.

Za većinu ljudi to je u pravilu osam sati. Uprkos tome, prosečna odrasla osoba u današnjem društvu dobija svega oko 6 do 6 i po sati sna, a mnogi spavaju i manje od toga. Dakle, sami sebi uskraćuju potreban period boravka u krevetu koji je nužan za san.

Mnogi čak smatraju da je spavanje gubljenje vremena. Vreme koje bi trebali odvojiti za spavanje troše čineći nešto drugo. Radni rasporedi nameću nam se u vreme koje bismo trebali odvojiti za spavajući odmor.

Mnogi priznaju da izbegavaju odlazak na spavanje sve dok više ni trenutka ne mogu držati oči otvorene. Do tada leže u krevetu okrećući TV programe na daljinskom upravljaču i tražeći bilo šta što će im zadržati interes i budnoću. Iako su mogli zaspati mnogo ranije, radije ignorišu suptilne "znakove" pospanosti koji su se razvijali unatrag prethodnih sat ili dva vremena. Sledećeg jutra jedva će se izvući iz kreveta.
Tokom dana, pogotovo ujutro i rano prepodne, ti će ljudi patiti od posledica nedostatka sna. Noćna nenaspavanost može dovesti do dnevne pospanosti, zamora, slabe koncentracije i loše memorije, kao i povećati rizik grešaka i nezgoda.

Šargarepa - hrana i lek

Šargarepa je jedno od najzdravijih povrća, jer sadrži dosta korisnih i lekovitih sastojaka. Kao hrana koristi se u celom svetu. Ima antimikrobno (antibiotičko) dejstvo.

Šargarepa je dvogodišnja zeljasta biljka, a za ishranu se koristi njen koren. Šargarepa potiče iz Avganistana, a tokom istorije preneta je u sve zemlje sveta.

Šargarepa se koristi u ishrani u toku cele godine.

Sastav

Interesantno je da sada postoje šargarepe raznih boja: narandžaste, bele, žute, crvene, ljubičaste... Različite boje sadrže i različite antioksidante. Najčešće se koristi koren, a mogu se koristiti i listovi, ali kuvani. Šargarepa sadrži sledeće hranljive sastojke:

• beta-karoten
• biljna vlakna
• vitamin C
• vitamin A
• vitamin B
• vitamin D
• vitamin PP
• vitamin H
• gvožđe
• glutamin
• kalijum
• kalcijum

Kopriva je efikasna kod mnogih boljki

Zahvaljujući supstancama koje ubrzavaju razmenu materija, podstiču varenje i izbacivanje tečnosti, i svom širokom blagotvornom dejstvu, kopriva i danas spada među najdragocenije prirodne lekove.

Univerzalni i jeftin lek: Kopriva čisti želudac, jetru i creva, ublažava anemiju, groznicu, nervozu i nesanicu, leči čir na želucu i crevima, čisti krv i pospešuje varenje.

Kopriva je samonikla biljka koja se od davnina koristi za lečenje najrazličitijih bolesti. Njene blagodeti poznavali su i stari Egipćani, Grci i Rimljani koji su je koristili protiv reumatskih bolova i artritisa.

KADA SE BERE
Kopriva raste do 80 cm u visinu i ima srcolike, šiljate listove prekrivene dlačicama. Vrh lista se lako lomi i kida, nakon čega iz njega ističe sok koji izaziva peckanje i crvenilo kože.
Kopriva raste svuda, osim u tropskim i arktičkim krajevima, a najviše je ima u šumama, na zapuštenim ledinama, obalama reka i potoka.
Cveta od maja do septembra. Lekoviti su i koren i nadzemni delovi biljke i listovi. Korenje se skuplja u proleće i jesen, mladi listovi u proleće, a stabljika s cvetovima tokom cele godine.

ŠTA SADRŽI
Zeleni listovi koprive sadrže mnogo hlorofila, a njihova hemijska struktura slična je hemoglobinu. Lišće obiluje i mineralima, pogotovo gvožđem, fosforom, magnezijumom, kalcijumom i silicijumom, supstancama koje čine ovu biljku dobrim diuretikom. Osim toga, kopriva sadrži i vitamine A, C i K, tanine, brojne aminokiseline i šećere.

ZA ŠTA SE KORISTI
Kopriva se pokazala kao sjajan lek protiv reumatskih bolova i artritisa, otežanog mokrenja, oboljenja jetre, žuči i slezine. Osim toga, koristi se i za podizanje nivoa gvožđa u krvi, olakšavanje probave, ublažavanje dijareje, lečenje hemoroida i kolitisa. Kopriva reguliše i nivo šećera u krvi, pa se nalazi u mnogim čajnim mešavinama koje koriste dijabetičari, ali ima primenu i u lečenju hroničnih dermatoloških oboljenja poput ekcema, akni i prekomernog opadanja kose. Pomaže i protiv oralnih infekcija, afti, upala desni i angina.

Vežbe istezanja

Istezanje je važan deo treninga, kako pre, tako i posle trčanja. Ono sprečava povrede, bolove, grčeve, zamor, povećava iskorak. Ovde je reč o osnovnom nivou istezanja, koje uglavnom predstavlja statičko istezanje u kome se odgovarajući položaj drži 15-30 sekundi, bez bola. Pre svega, malo se zagrejte laganim džogingom ili hodanjem da mišići budu u optimumu pred istezanje.

I u toku trčanja se neki rekreativci i ozbiljni trkači istežu, naročito pred promenu ritma i u fazi oporavka, na primer kod fartleka. Tad se lako isežu mišići, jer su topli, pazite da se ne povredite. Na kraju treninga obavezno se nekoliko minuta istežite a to će vam mnogo značiti, naročito ako je trening bio jači ili duži.

Možda ćete pomisliti da je istezanje nepotrebno ako polako i pažljivo trčite. Istraživanja nisu pokazala da se trkači koji se istežu manje povređuju od onih koji to ne rade, ali da ima pozitivan uticaj – to svakako. Ključ je u fleksibilnosti. Ako trčite opušteni, što je i svrha istezanja, popravićete fleksibilnost i dobićete na brzini.

Postoje na stotine raznih vežbi istezanja koje se mogu koristiti. Nazivi mogu biti komplikovani, ali oni nisu ni važni, glavno je da ih shvatite i da razumete kako se rade. Dakle, evo nekih uobičajnih, jednostavnijih načina istezanja, koje se izvode stajanjem ili sedenjem:

A) Osnovno istezanje mišića nogu: zauzmite položaj u raskoraku, jedna noga iza druge 1m, zadnja noga prava, prednja savijena u kolenu na 90 stepeni. Držite tako, pa promenite raspored nogu. Pridržavajte se za prednju nogu rukama radi stabilnosti. Varijanta vežbe je sa osloncem za ruku, ali ako ga nema, može i ovako.

B) Kombinovano istezanje mišića nogu i abdomena: iz prethodnog istezanja samo povijte zadnju nogu, kao na slici, tako će trup da se ispravi, a radiće mišići leđa pored mišića nogu. Zadržite položaj, pa promenite raspored nogu.

C) Istezanje mišića zadnje lože (bedreni/ butni biceps): stojte mirno, noge- jedna uz drugu, savijte se napred, ruke pružite prema nožnim prstima, bez savijanja u kolenima. Ne dozvolite da vas zaboli, ako se dovoljno fleksibilni, moći ćete ovo uraditi. Zadržite položaj, pa promenite. Ovako se opušta grudni koš a isteže zadnja loža.

Voda i zdravlje: Oprez kod biranja flaširane vode

Tržište je preplavljeno različitim flaširanim vodama, a pri tom na flašama ne piše da li je reč o stonim ili terapijskim vodama. Postoje flaširane vode sa veoma različitim mineralnim sastavom i kiselošću, od kojih nisu sve pogodne za svakodnevnu upotrebu. Stoga je potrebna reč stručnjaka koji za svakodnevnu upotrebu preporučuju vodu mineralnog sastava koja u potpunosti zadovoljava zahteve organizma.

Vode sa visokim sadržajem minerala (naročito natrijuma) pogoduju sportistima i rekreativcima u toku i posle fizičke aktivnosti, gde se dosta vode gubi znojenjem, ali takve vode se ne preporučuju za zadovoljavanje svakodnevnih potreba ostalog stanovništva, naročito hipertoničara, pošto visok sadržaj natrijuma može nepovoljno da utiče na održanje krvnog pritiska i druge funkcije organizma, preporučuju stručnjaci u seriji publikacija „Sve o vodama koje pijemo“ koje izdaje Program „Zdrava hrana – zelena jabuka“.

Oni takođe upozoravaju da postoje vode sa specifičnim sadržajem nekih supstanci (magnezijuma, sulfata…) koje se i ne mogu svrstati u užem smislu u pijaću vodu za svakodnevnu upotrebu, odnosno njihov sastav im uslovljava neka lekovita svojstva te su pogodne samo za neke kategorije obolelih ljudi. Unos visokomineralnih voda, posebno ako su još i gazirane, takođe se ne preporučuje ni deci. Deca mogu da piju samo flaširanu izvorsku i slabo mineralnu vodu i onu koja sadrži malo natrijuma.

Kao neograničenu vodu za piće i za decu i za odrasle, stručnjaci preporučuju

Priča o flaširanoj vodi (VIDEO)

Flaširanu vodu nam reklamiraju kao zdravu,
prirodnu, izvorsku i iznad svega, bolju od vode iz slavine, iako je
ponekad upravo flaširana voda ista ona koju možemo natočiti u svojoj
kuhinji, ili čak i lošija od nje. Pa ipak, i dalje kupujemo flaširanu vodu -
zašto je to tako i na koji način ovaj ogroman biznis pokušava zadržati
svoj uticaj saznajte u kratkom filmu "Priča o flaširanoj vodi".

Zakoni zdravlja (VIDEO)

Istine i zablude o holesterolu

Iako se o holesterolu mnogo piše i govori, iskustva lekara su pokazala da prosečan čovek malo o njemu zna. Gotovo svi znaju da postoji tzv. loš holesterol te da je on vrlo štetan i izaziva aterosklerozu te bolesti srca i krvnih sudova. Međutim, rasprostranjeno je mišljenje da sva hrana koja izgleda masno sadrži puno holesterola, što nije tačno.

Naime, orasi i izgledaju masno i to i jesu, pa ipak nemaju nimalo holesterola. Belo meso, pak, ne izgleda masno, a sadrži poprilično holesterola. Mnoge će ovo zbuniti, međutim vrlo je jednostavno proceniti koja je hrana bogata holesterolom: samo ona životinjskog porekla. Holesterol, ustvari, sam po sebi nije štetan – bez njega životinje ne mogu postojati jer je on nužni sastojak svake životinjske ćelije. Isto je i s čovekom. Dobro je znati da je čovekovom telu dnevno potrebno samo 300 mg holesterola. Takođe, holesterol uopšte ne moramo uneti ishranom jer se on u telu u može sintetisati iz hrane bez holesterola.

Istraživanja pokazuju da se od Drugog svetskog rata ishrana zapadnjaka u mnogome promenila: iako danas imamo na raspolaganju znatno više voća, povrća, žitarica i ostale zdrave hrane, jedemo previše mesa, mesnih prerađevina, brze pržene hrane…

Ljudi su slabo informisani i o tome da nije važno samo koliko holesterola sadrži određena hrana, nego i koje još sastojke ta hrana sadrži. Što se tiče krvnih analiza, nije svejedno da li je nekome povišen samo holesterol ili se radi o čestom slučaju visokog holesterola kojemu dodajemo i povišene trigliceride i krvni pritisak, a neretko i visoki šećer u krvi.

Normalna količina holesterola kod odraslih osoba je do pet milimola po litru, a triglicerida do 1,7 milimola po litru. Hrana koju uopšte ne bi smele da jedu osobe s povišenim holesterolom su: mozak i kičmena moždina (sadrži 1.200mg holesterola na 100g namirnice), žumance (1.500mg), kavijar, maslac, bubrezi i sušeni bakalar, pavlaku i kajmak, kravlji sir, mast, mleko, morske plodove. Ukoliko ne možete bez mesa, odaberite ribu ili živinu, a izbegavajte suhomesnate proizvode i crveno meso. Iako govedina, svinjetina, ribe i većina morskih plodova sadrže podjednako holesterola (oko 70 mg/100g), gleda se i količina zasićenih masnih kiselina. Svinjetina i govedina (uopšte crveno meso) sadrži puno zasićenih masnih kiselina, dok ih živina sadrži znatno manje. Ribe, pak, uz holesterol sadrže mnogo zdravih masnih kiselina poput omega-3.

Izračunajte vašu idealnu težinu

Indeks telesne mase (eng. Body Mass Index, BMI) je metoda računanja uhranjenosti. BMI se izračunava vrlo jednostavno, a temelji se na odnosu telesne težine i visine osobe. Što je indeks više izvan okvira urednih vrednosti, to je veći rizik od obolevanja od raznih srčanih bolesti, dijabetesa i povišenog krvnog pritiska.

BMI koristi matematičku formulu koja dovodi u odnos visinu i težinu pojedinca ili preciznije, predstavlja težinu (u kg) podeljenu sa visinom (izraženom u metrima na kvadrat). Dakle, BMI=kg/m2.

Primer:
Imate 73 kg, a visoki ste 176 cm (1,76m).
BMI = 73/1,76 ² = 23,6

OVDE MOŽETE IZRAČUNATI VAŠ BMI

Rizik od bolesti povezanih sa težinom i obimom struka
BMI		Struk manji ili jednak: 100 cm. (muškarci) ili 89 cm. (žene)	Struk veći od 101 cm. (muškarci) ili 90 cm. (žene)
18.5 ili manje	Neuhranjenost	--	- -
18.5 - 24.9	Normalna težina	--	- -
25.0 - 29.9	Prekomerna težina	Povišen	Visok
30.0 - 34.9	Gojazan	Visok	Veoma visok
35.0 - 39.9	Gojaznost II stepena	Veoma visok	Veoma visok
40 ili više	Ekstremna gojaznost	Ekstremno visok	Ekstremno visok